koleba
koleba
Именица
уредиkoleba, ж
Категорије: подр.риб.
Облици:
Значења:
- Sklonište napravljeno od kukuruzovine, trske, pruća ili nekog drugog priručnog materijala, na njivi, u polju, vinogradu i sl. [1]
- Isto. [1]
- Improvizovano sklonište u vinogradu. [2] Добрица[1]
- Mala, neugledna, sirotinjska kuća. [1]
- Sklonište koje ribari prave za soma. [1]
Примери:
- Ìmām jȃ kòlebu u vìnogrādu, i čȋm òtopli, jȃ òdo da pùdārim. Лаћарак [1]
- Kòleba di svìnjār bȕde. Моровић [1]
- Òčo sam dolèko od kòlebe, a da sam bȉo blȉže, nè bi tàko pòkiso. Јаша Томић [1]
- Ìmō je vìnograd i tȁmo je bíla vȅlika kòleba. Бока [1]
- Na bòstanu mȏraš ìmati kòlebu di da se sklȍniš. [2] [3] [4] [5] [6] [7] [8] [9] [10] Жабаљ Јамена Сот Сремска Рача Босут Бачинци Свилош Сусек Ердевик Сремска Митровица Вогањ Шуљам Врдник Хртковци Јарак Шатринци Черевић Чортановци Стари Сланкамен Голубинци Сурдук Бољевци Сомбор Стапар Пачир Суботица Дероње Сивац Товаришево Лалић Кула Змајево Бачка Паланка Мол Србобран Надаљ Чуруг Госпођинци Ђурђево Каћ Мошорин Ковиљ Бегеч Бачка Паланка Тител Ђала Нови Кнежевац Санад Мокрин Падеј Ново Милошево Радојево Нови Бечеј Кумане Меленци Тараш Елемир Житиште Итебеј Арадац Зрењанин Међа Ботош Орловат Фаркаждин Сакуле Иланџа Добрица Конак Чента Сефкерин Црепаја Деска Иванда [1]
- Kostur kolibe čine dve deblje grede, na vrhu vezane venčanicom ( — Kšv) [RSB; KSP; OK 96]. [11] [1]
- Čȍbanin je nàpravio kòlibu na pàšnjak. [5] [12] Ченеј Пачир Каћ Итебеј Јаша Томић Ковин Ловра Деска [1]
- Ȍnda lȅgnemo u kòlibu. Арадац [1]
- U vìnogrādu bȕde pùdārska kòleba. [2] Ердевик [1]
- Nȅko kȃže: ìdēm kòlebi. [2] Вашица Сремска Рача [1]
- Slušaj, sine, govorijo je stari čika Gavra Nićiforu, moraćeš da razmišljaš o gradnji kuće kada ti Paraskeva izrodi decu jer vam je ova koleba isuviše mala. Нови Бечеј [1]
- Som obično pod vrbu, di je vrba dole, i onda ima di je nasip, recimo. Na ostrvo kod nas tu su mećali kamenje. Prvo su mećali onako, znate, kolebe, onako od pruća tu na kamenje pa to. On se tamo zavuče u to pa spava onako, onoliko. [7] Мол [1]
Референце
уреди- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 70, 118, 167, 262, 291.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 63, 339, 489.
- ↑ 5,0 5,1 Љиљана Недељков, Географски термини у Шајкашкој. — ЗФЛ, ХХХIV/1, 1991, 155—160, стр. 159.
- ↑ Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
- ↑ 7,0 7,1 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
- ↑ Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 314.
- ↑ Жито. 1988, 208 стр, стр. 139.
- ↑ Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 57.
- ↑ Мирјана Малуцков, О овчарству у југоисточном Банату. — Рад, 35, 1993, 187—198, стр. 189.
- ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).