rȇp
rȇp
Именица
уредиrȇp, м
Категорије: риб.
Облици:
Значења:
- Izraštaj (obično duži) na zadnjem delu tela kičmenjaka kao produžetak kičme. [1]
- Nadzemni zeljasti deo repe. [1]
- Donji trouglasti završetak na grudnjaku. [1]
- Usek na krmi u koji se postavlja motor. [1]
- Zadnji izduženi deo mreže. [1]
- Kraj košulje koji viri kroz razrez na turu (kod dece). Ново Милошево[1]
- Phleum pratense. [2] Бођани[1]
- Isto. [1]
- Alopecurus pratensis. [2] Нештин Пивнице Силбаш Бођани Товаришево Бачка Паланка[1]
- Vrsta korovske biljke Verbascum densiflorum. [2] Бач[1]
- Kao deo botaničkih termina. [1]
- Equisetum arvense. [1]
- Poseban način vezivanja kose, rep podignut iznad potiljka. [1]
- Vrsta testere u stolarskom zanatu. [1]
Примери:
- Pa peškíri, vàko, kònjima za óde i za rȇp peškíre vézali. Бачинци [1]
- Ona dojna peraja mu služe za plovidbu... naročito rep. [3] Стари Сланкамен [1]
- Ȉzgrebala ga mȁčka što joj stȁo nȁ rep, a ȏn se još čȕdi ko da njȗ tȏ ne bòle. [4] [5] [3] Шурјан Моровић Босут Сремска Митровица Кленак Буковац Србобран Ђурђево Бачка Паланка Футог Гардиновци Падеј Јаша Томић Бока Неузина Перлез Чента [1]
- Péto dìviji ȉma vȅlik rȇp, kȁo svìlen stòji; gláva mȃla, kȏ ȕ [o]ve živìne. [6] Ново Милошево [1]
- Kod Srba u Vojvodini [...] zečiji rep i šapa upotrebljavali su se i kao amajlija koju su nosila deca. [5] [1]
- Sȓp — to je ȉsto od gvòzdenog metála, ȉma rùčica dr̀vena, ȕzmeš rȇp od rȅpe i séčemo glȃve. Томашевац [1]
- Grudnjáci se prȁvili s rȇpom ȉsto od kȍže, tȏ svȅ ȕjedno, tàko tȏ bíla móda, a i vȁla da bȉde toplȋji, dȕži. Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [1]
- Lástin rȇp je òno dȉ ùlazi pȇnta, tȏ je tàko pròsečeno, prósek tȃj. [7] Ковиљ [1]
- Treba i štap da je tri do četri metra dugačak taj na repu. repnjak, a ovo je od krila. Keca ima rep, a kusaka, ona je pliče [ShLR]. Кленак [1]
- Máčkov rȇp, tȏ je na lìvadi. Ȉsto kȍ máčkov rȇp, tráva, kȁo što je òvā, al ònāj prȃvi máčkov rȇp sasvȉm je dȕgačak tolìkō. Iščùpaću ȉ[z] sēna pa ću vam pòslati tȃj jèdān máčkov rȇp. [2] Дероње Товаришево Бачка Паланка [1]
- Pa lìščiji rȇp ȅto tàk[o] ráste. Ìma sa stráne kȍ grȃne i tȏ tàko pȕno tȍg zelènila, pa tàko kȍ rȇp se òbesi, pa tȏ zovémo lìščiji rȇp. [2] Товаришево [1]
- Za škȍlu nàmestimo kȍnjski rȇp s màšnicom da bȉde lépa, ȕredna. [8] Неузина Турија Чуруг Госпођинци Жабаљ Јаша Томић Шурјан Бока [1]
- Fušfanc testera (lisičiji rep). Služi za precizno oblikovanje delova. Pravi se sa finim i grubim zubima — zavisno od primene. [9] [1]
Изрази:
- ("biti negde na kraju, skrajnut"). [1]
- brez gláve i brezrȇpa ("bez reda, zbrkano"). Вршац [1]
- stati kome na ˜ [1]
- vuče mu se ˜ po zemlji ("biti kompromitovan, biti na lošem glasu"). [1]
- vezati nekome ˜ do dupeta ("sputati nekoga u nečemu"; "Vezo mu rep do dupeta"). Јасеново [1]
- vezati mačku za/o ˜ ("odbaciti kao besmisleno, bezvredno"; "Veži ti to mačku za rep"). Јасеново Ковиљ [1]
- svȉ sèdidu, stȏ pȕn, jȃ na répu i nȉko me ni ne glédi ("Š Bk N"). Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [1]
- ne mȍžeš da ga uvȁtiš ni za ˜ ni za glȃvu ("ne možeš doznati šta stvarno misli, šta hoće"). Вршац [1]
- vŕtiti srȇpom ("zavoditi, mamiti muškarca (o ženi)"; "Óna je još krȉvlja, samo vŕti s rȇpom"). Вршац [1]
- vúći ˜ za sȍbom ("imati neki greh, krivicu"). Вршац [1]
- i štȁ su me i zváli [1]
- Lep ko mačkin ˜ Јасеново [1]
- povući mačka za ˜ ("loše proći, rđavo se provesti, stradati, biti na šteti, gubitku"; "Paz da ne povučeš mačka za rep!"). Јасеново [1]
- moći volu ˜ iščupati ("biti veoma snažan, jak"; "Može volu rep da iščupa"). [1]
- Bez glave irepa ("bez reda, zbrkano"). Сомбор [1]
- uhvatiti, ščepati koga’ [1]
- stȍko brezrȇpa ("blaži ukor mlađoj osobi"). Вршац [1]
- podvući ˜ med noge ("povući se, pokunjiti se, uzmaći"). Јасеново [1]
Референце
уреди- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 1,47 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 Марија Шпис-Ћулум, Фитонимија југозападне Бачке. — СДЗб, Х£I, 1995, 397—490.
- ↑ 3,0 3,1 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
- ↑ Анђелка Петровић, Пастирска терминологија Буковца (рукопис дипломског рада).
- ↑ 5,0 5,1 Дивљач и ловство Паноније. 1989, 156 стр, стр. 108.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 123.
- ↑ Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).
- ↑ Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
- ↑ Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 325.