vénac

Именица

уреди

vénac, м

Категорије: об.об.


Облици:

  1. vénca, venac [1]
  2. venac [1]

Значења:

  1. Cveće, lišće, plodovi i sl. upleteni u kružnu nisku. [1]
  2. Vrsta šare na leđima kožuha. [1]
  3. Venac od vlati pšenice koji se pravi kada se ona pokosi. [1]
  4. Venac od ivanjskog cveća. Ђурђево[1]
  5. Venac koji se nosi u crkvu i osvećen vraća kući. Ђурђево[1]
  6. Deo nevestinske opre me načinjen od prirodnog cveća ili drugog materijala, koji se nosi na glavi. [1]
  7. Venac koji daje momak devojci kada je prosi. [1]
  8. Isto. Ђурђево[1]
  9. Kruna koja se stavlja mladencima na glavu prilikom venčanja u crkvi. Вршац[1]
  10. Kosa upletena oko glave. Суботица Сомбор[1]
  11. Mehurići na površini rakije ili vina u boci. Суботица[1]
  12. Poslednji ručak na njivi posle obavljenog posla. [1]
  13. Porub na gaćama u koji se uvlači vrpca ili guma. Јасеново[1]
  14. Gornji rub. [1]
  15. Tanjira ili neke druge posude. [1]
  16. Korpe od pruća. [1]
  17. Dimnjaka. [1]
  18. Deo na plu gu koji slu ži za određivanje širine brazde. [1]
  19. Sredina dna korpe od koje počinje pletenje. Бачинци Тараш[1]

Примери:

  1. Vénac bȇlog lȕka se òkači u špȁjz i dȕže se odr̀ži preko zíme. Јаша Томић [1]
  2. Žéne čupádu žȉto i prȁvu i pletédu vȇnce. [2] [3] [4] [5] [6] [7] Избиште Сусек Свилош Бачинци Черевић Платичево Суботица Сомбор Бачки Брестовац Кула Пачир Равно Село Турија Чуруг Госпођинци Жабаљ Ђурђево Каћ Ковиљ Нови Кнежевац Ново Милошево Башаид Меленци Тараш Неузина Бока Шурјан Фаркаждин Јасеново Вршац Бата Помаз Ловра [1]
  3. Jȍš stòji vénac od ìvānjskog cvȇća na kȕći. Лаћарак [1]# иде кружно на оба рамена. Састављен је од цик-цак пераца и цветова лале и ружа [ЋЗС 106]. [1]# Кад би завршили косидбу пшенице, из задњег везаног снопа покошене пшенице или дела остављеног непокошеног жита бирали су најкрупније влатове пшенице и извлачили за плетење жетвеног венца. [8] [1]# Де̏вера је ду́жност да ку̏пи шла̏јер и ве́нац. [9] Јасеново Бачинци Јамена Мол Жабаљ Меленци Ново Милошево Нови Бечеј Кумане Шурјан Јасеново [1]
  4. I sȁd ka[d] dȏđu svȁtovi, ȍn dak dȅver donèse šlàjer, vénac mlȃdi. Бешка [1]# Нисам га волела од зеленог венца. Ђурђево [1]# Кад за̀вршимо по̀со, би̏ће ве́нац. Тараш [1]# Прѐлио је преко ве́нца. Бачинци [1]
  5. Sȉpo je sȕpu do vénca. Турија Пачир Равно Село Чуруг Госпођинци Жабаљ Каћ Ковиљ [1]# То̑ го́ре што се де̏бље оплѐте, то̑ је ве́нац. [10] Сомбор Вашица Сот Свилош Нештин Шатринци Прхово Сурдук Угриновци Бечмен Мартонош Госпођинци Каћ Маргита Сефкерин Добрица Алибунар Вршац [1]# Онај цреп око оџака не преспе се, а сам оџак, угашен, напукне, и цигла с његова венца се одвали, смандрља се низ стреју, у баштицу. Стапар [1]# Ту̑ и̏ма ве́нац што др̏жи ро̏гове. Платичево [1]
  6. Dànas vénac ȉgra ȕlogu za rȍgove. [10] [11] Ђала Вашица Моровић Јамена Сремска Рача Босут Ердевик Мартинци Хртковци Јарак Прхово Мартонош Кикинда Санад [1]
  7. Òno je vénac zà tō da dr̀ži čȉtavu grȃđu. [1]
  8. Grȃđa je bíla dr̀vena, grȇde, vȇnci. Бачинци [1]# Испод за́бата и̏ма ве́нац да шти̏ти од ки̏ше. [10] Стапар Суботица [1]# На плугу се налази венац са рупама, „бу шама”, и једним покретним клином којим се регулише ширина браз де. [12] [1]


Референце

уреди
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 104.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 17.
  4. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 161.
  5. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 225.
  6. Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 39.
  7. Жито. 1988, 208 стр, стр. 134.
  8. Мила Босић, Житарице у плодоносној магији код Срба у Војводини. — Рад, 31, 1988—1989, 171—193, стр. 173.
  9. Миле Попов, Свадба у северном Банату. — Рад, 18—19, 1969—1970, 29—72, стр. 57.
  10. 10,0 10,1 10,2 10,3 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  11. Жито. 1988, 208 стр, стр. 58.
  12. Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 143.
  13. Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).

Напомене

уреди