zȋd
zȋd
Именица
уредиzȋd, м
Категорије: об.
Облици:
Значења:
- Spoljna strana okomitog dela zgrade, na koji se naslanja krov. [1]
- Spoljni zid okrenut prema dvorištu, na kojem su ulazna vrata u kuću. Суботица[1]
- Spoljni zid nasuprot prednjem, okrenut prema komšijskom dvorištu. Суботица[1]
- Bočna strana posude. Сремска Митровица[1]
- Bočna strana ćelije saća. [1]
- Bočna strana brazde koja se formira prilikom oranja. Црвена Црква[1]
- Bale slame koje se poređaju sa jedne i druge bočne strane kamare. [1]
Примери:
- Kȕća je stȍjāla, a zȉdove smo svȅ proménuli. [2]Ловра Јамена Моровић Вашица Сот Сремска Рача Кукујевци Ердевик Нештин Мартинци Свилош Лединци Вогањ Шуљам Врдник Буковац Хртковци Јарак Шатринци Чортановци Лаћарак Сремска Митровица Платичево Прхово Голубинци Обреж Угриновци Стари Бановци Сурдук Стари Сланкамен Бољевци Бечмен Сомбор Пачир Суботица Бођани Дероње Сивац Товаришево Лалић Кула Бачка Паланка Бегеч Руменка Ченеј Србобран Деспотово Дрљан Мартонош Сента Мол Бачко Градиште Госпођинци Ђурђево Каћ Ковиљ Гардиновци Ђала Санад Банатско Аранђелово Мокрин Кикинда Српска Црња Радојево Башаид Ново Милошево Меленци Нови Бечеј Арадац Житиште Итебеј Ботош Јаша Томић Перлез Сакуле Конак Маргита Омољица Долово Сефкерин Црепаја Добрица Панчево Алибунар Уљма Вршац Велико Средиште Ковин Делиблато Кајтасово Врачев Гај [1]
- Bila kȕća po[d] tr̀skom, pa prȏšće sà ulice, o[d] dasáka zȉdovi. Елемир [1]
- Pa onda ledne kiše, nošene severom, počnu severni zid da podlokavaju, [...] pa, najposle, i sam taj zid od naboja, na više mesta odjednom a od temelja do tavana, počne ušreh da puca i da se sleže, povlačeći i građu za sobom. Стапар [1]
- И̏ди ле̏зи ну̏[з] зӣд. [2][3]
[4] Итебеј Моровић Вашица Сремска Рача Ердевик Мартинци Вогањ Врдник Буковац Хртковци Шатринци Прхово Угриновци Сурдук Бољевци Суботица Стапар Силбаш Бођани Товаришево Деспотово Сента Мол Каћ Ковиљ Гардиновци Ђала Банатско Аранђелово Нови Кнежевац Мокрин Кикинда Српска Црња Меленци Елемир Арадац Велики Гај Перлез Сакуле Конак Маргита Омољица Долово Фаркаждин Сефкерин Црепаја Добрица Панчево Алибунар Уљма Вршац Ковин Делиблато Кајтасово [1]
- Sàmo kad smo dòšli u sèlo, ȍnda tȗ dvȇ-trȋ kȕće, kȃže òdžak pȁo, i ùnūtri, nȅ znam, pòpucali zȉdovi. Дероње [1]
- Tȏ se mȅte na zȉdove skrȏz. Стари Бановци [1]
- Од зѐмље зи̑д зи̑дан та̀ко па о̏ндак на̀месте ма̏ло цре̑п јел ђу̏бре од ко́ња. [2][5]
Итебеј Јамена Суботица Сивац Дрљан Мартонош Сента Бачко Градиште Србобран Госпођинци Ђурђево Санад Нови Кнежевац Кикинда Српска Црња Радојево Башаид Ново Милошево Нови Бечеј Меленци Житиште Елемир Арадац Јаша Томић Ботош Маргита Омољица Долово Сакуле Добрица Алибунар Уљма Вршац Велико Средиште Црепаја Конак Сефкерин Делиблато Кајтасово Врачев Гај [1]
- На̀дриматица по̀ставља ви̏ше ја́ја на зи̑д ћѐлије. Бођани Нештин Вашица Ердевик Сремска Митровица Черевић Бешеново Сомбор Светозар Милетић Кула Деспотово Србобран Змајево Футог Каћ Гардиновци Мошорин Нови Кнежевац Кикинда Радојево Башаид Елемир Чента Дубовац [1]
- Ле̑ви и дѐсни зи̑д на сла̏ми. Кад се де̏не сла̏ма — ле̑ви и дѐсни зи̑д и за́клоп је би̏о та̑ средѝна у чѐга ти̏ љу̑ди ме̏ћеду, да се не̏ би та̏ сла̏ма разѝшла. Ђала [1]
Изрази:
- kuća stoji na ženu a ne nazidove Јасеново [1]
- Glavom o ˜lupati ("silom nastojati postići što je nemoguće"). Сомбор Ново Милошево [1]
- Bȅo ko ˜ Јасеново [1]
- b. ("biti usamljen"). Вршац [1]
- i ˜ ima uši ("i pri najvećoj opreznosti neko može čuti ili prisluškivati šta se govori"). [1]
- između četȋrzȋda žíveti a. ("ne izlaziti iz kuće"). Вршац [1]
- udȁriti sas glávom u ˜ ("osvestiti se najzad"). Вршац [1]
Референце
уреди- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић, др Драгољуб Петровић; Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, Матица српска, Нови Сад
- ↑ 2,0 2,1 2,2 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 82, 84, 113.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 36.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 82, 115, 116.