žȉla
žȉla
Именица
уредиžȉla, ж
Категорије: бот.бот.
Облици:
Значења:
- Deo korena biljke. [1]
- Krvni sud (vena, arterija). [1]
- Krvni sud na kome se oseća bilo, puls. [1]
- Vezivno tkivo između mišića i kostiju u telu, tetiva. [1]
Примери:
- Pòsekla sam svȅ žȉle iz bȃšće da mȍže da mi ùzore. [2] [3] [4] [5] [6] [7] Ченеј Черевић Шимановци Надаљ Госпођинци Ђурђево Каћ Мошорин Ковиљ Тител Нови Кнежевац Башаид Итебеј Чента Избиште Деска Ловра Иванда [1]
- Òpēt zàgrnem sa zȅmljom tȁj prȗt, ȍnda tȗ ìstera žȉle. Ђала [1]
- Tȏ je u zèmlji, ȏn nè mož ìmat žȉle gȍre, sàmo u zèmlji i sò tīm se rȃni. Суботица [1]
- Nȇćeš valda da séčeš žȉle zato što te mánula cȕra. [2] Ченеј Черевић Ђурђево Нови Кнежевац Деска Ловра Иванда [1]
- Kad opipavaju puls, preporučuju jedan drugom da treba oslušnuti žilu kucavicu. Ново Милошево [1]
- Párče mȇsa kòje sam izvádila da jȇm je bílo sáme žȉle. [2] Ченеј Ђурђево [1]
- Tȏ je bijo jáki bùnār, jáke òne vrȉle, žȉle... vòda ìšla bȓzo. Суботица [1]
Изрази:
Референце
уреди- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 308, 316.
- ↑ Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 235.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 105.
- ↑ Жито. 1988, 208 стр, стр. 119, 122.
- ↑ Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.