žȗt
žȗt
Категорије: одр. вид.бот. бот. зоол. бот. зоол. зоол. зоол. зоол.бот. бот. зоол. бот. зоол. зоол. зоол. зоол.бот. бот. зоол. бот. зоол. зоол. зоол. зоол.
Облици:
Значења:
- Rasa pčela. [2] Јарак Сомбор Бачко Петрово Село Бачко Градиште Кикинда Алибунар Дупљаја[1]
- Glina, ilovača. [1]
- Vrsta malarije febris flava. Ђурђево[1]
- Isto. Црвена Црква[1]
- Svečana zaprežna kola na dva točka, čeze. [1]
- Rasa pčela. [1]
- Hleb, pogača od kukuruznog brašna. [3] Сенпетер[1]
- Med žute boje. [1]
- Sorta pasulja. [1]
- Isto. [1]
- Šećer žute boje. [1]
- Testo sa medom. [1]
- Vrsta vrbe Salix alba. [4] Ердевик[1]
- Kao deo botaničkih i zooloških naziva. [1]
- Cucurbita melopepo. Суботица Сомбор[1]
- Vrsta karaša. [1]
- Caragana. Бачинци Сусек Свилош Тараш[1]
- Ardeola ralloides. [5] Ковиљ[1]
- Vrsta ptice. [1]
- Vrsta soma. [1]
- Isto. Ловра[1]
- Koji je požuteo od bolesti, iscrpljenosti. [1]
Примери:
- A nà nama nȍvo odélo i nȍve žȗte čȉzme. Мартонош [1]
- Obuko se u žuto ko Vla. [6] Црвена Црква Дероње Ђурђево Итебеј Фаркаждин Сакуле Ловра [1]
- Tàkō [j]e bílo nȅšto: ni žúto ni rózlo, a kao po pésku onàko várnica sìjala. Ђала [1]
- Drȍplja — kao ćȗrka, vȅlika, dȅvet kȋla, dȅset kȋla (spȍro lètu, téške; vȉše žúte) — jȇ se, kȍljē se. [7] Ново Милошево [1]# Подови су оста ли „земљани” и они су недељно једном под мазивани жутом глином. Сомбор [1]# Жу̑та зѐмља — ту̑ ни̏шта не ро̀ди. [2] [8] [9] Каћ Пећинци Светозар Милетић Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Мошорин Ковиљ Тител Велико Средиште Вршац Дупљаја [1]# Попут оглоданих црних костура дотрајавали су у њима фијакери и каруце, „жута кола” или чезе. [10] Суботица [1]# Жу̑те сло̀веначке пче̏ле се ма̏ње ро̀је̄. [2] Вашица Гардиновци [1]# Жу̑ти ме̑д бу̏де од су̀нцокре̄та. [2] Банатско Аранђелово Јамена Јарак Нови Карловци Жедник Бачко Градиште Мошорин Гардиновци Кикинда Башаид [1]# Од сво̏г је̏ла ја̑ на̑јво̀лијем жу̑та пасу́ља. [8] [11] Чуруг Надаљ Госпођинци Жабаљ Каћ Мошорин Ковиљ Тител [1]# Би̏о је не̏кад и жу̑ти шѐћер. Буђановци Каћ [1]# Па долази бандар, караш, златни караш, јел имамо жути караш, имамо златни караш. [12] [5] Елемир Ковиљ Футог [1]# О̀во је ко̀ва̄ч смо зва́ли. Жу̑ти ко̑с то̏ је би̏о. Дероње [1]# Ови [сомови] који су жути, бели — ти су мирнији, а црни, тај је некако жући, онако бешњи. [12] Сремска Митровица [1]# Ја̏ са̏в жу̑т, бо̏лестан, бо̑лан, пре̏болан. Војка [1]
Изрази:
- ˜ ko dunja Јасеново [1]
- ˜ ko limun Кикинда Сакуле Јасеново Црвена Црква [1]
- ˜ ko vosak Јасеново Ловра [1]
- nagrèbati kožȗti Мокрин [1]
- nagrabusiti kožuti mačak Черевић [1]
- Žuti žutuju, a rumeni putuju ("bolešljivi žive duže nego zdravi"). [1]
- ˜ ko dukat. — Ȍn bȕde žȗt ko dùkat ("Ȍn bȕde žȗt ko dùkat"). Бешка Црвена Црква [1]
- najèbati kožuti ("Ako je čȕla da sam bȉo u Zrènjanin s Vídom, a òna veštìčara Désa će da tr̀či da joj kȃže, ȍnak sam nȁjebo ko žȗti"). Иланџа Шурјан Бока Неузина [1]
Референце
уреди- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 1,47 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
- ↑ Ивана Ловренски, Лексика појединих обичаја и народних веровања у говору Срба у Великом Сенпетру (рукопис дипломског рада).
- ↑ Дејан Милорадов, Дендроними Фрушке горе (рукопис).
- ↑ 5,0 5,1 Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 136.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 123.
- ↑ 8,0 8,1 Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
- ↑ Паорске куће. 1993, 440 стр, стр. 20.
- ↑ Коњи врани. 1987, 326 стр, стр. 83.
- ↑ Паорске куће. 1993, 440 стр, стр. 55.
- ↑ 12,0 12,1 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.