Викиречник:Руски

Руски језик је званични језик Руске Федерације, Белорусије, Казахстана и Киргизије, а у прошло доба био је језик међународне комуникације у СССР. Осим Русије, користи се у земљама које су раније биле у саставу СССР, те исто тако и на подручјима компактног становиштва емиграната из земаља бившег СССР, као што су Израел, Немачка, Канада, САД, итд. - као матерњи језик дела становништва и као језик међународне комуникације. У Израелу, на пример, према подацима пописа становништва из 1999. живи 750 хиљада исељених из СССР. Тамо се објављују руски листови, те функционишу руске радио-станице и телевизијски канали. Одређени број оних који знају руски налази се у Источној Европи, где је руски до недавно био обавезан предмет у школама.

Према подацима Кембриџове енциклопедије језика, руски као први или други језик говори преко 455 милиона људи.[1] Према подацима часописа „Language Monthly“ (№ 3 за 1997), око 285 милиона људи у свету говори руски језик, што га чини 4. језиком по распрострањености. Од ових, око 160 милиона га зове матерњим (што га чини у том погледу 7. у свету). Руски језик је један од 6 званичних језика УН. Године 1999. проглашен је за четврти најутицајнији језик на свету.[2]

ИсторијаУреди

Припада источној групи словенских језика.

Како се сматра, између 2. и 1. миленијума п.н.е. од индоевропских језика се издвојио протословенски дијалекат, који се током 1. миленијума преобликовао у прасловенски језик; у 6., 7. односно 8. веку после Христа распао се на три групе: источну, западну и јужну. Уз основе источнословенског (који се такође зове и староруски, односно древнерусский на руском, кад га треба издвојити од руског језика Московског кнежества]) између 14. и 15. века настали су савремени руски, украјински, и белоруски. Између 16. и 17. века настали су и северно- односно јужноруски дијалекти, са хибридним средњеруским у међупростору.

Централизација путем радија и телевизије умањује разлику међу дијалектима, али само у извесној мери; сами изговори становника Москве и Санкт Петербургa, двају највећих града, разликује се по нагласку.

Руски језик се пише руским писмом, у чијој је основи ћирилица.

„Слово о полку Игореве“ је међу најпознатијим и најстаријим књижевним делима, док је „Повесть временных лет“ међу најпознатијим делима средњег века.

Основне речи и реченице на руском језикуУреди

(У заградама је дата приближна транскрипција на српском језику. Подебљани делови текста означавају место нагласка у речи)

  • Да (Да) - Да
  • Нет (Њет) - Не
  • Здравствуйте (Здраствујте) - Здраво
  • Спасибо (Спасиба) - Хвала.
  • Не за что (Њезашта) - Нема на чему.
  • Доброе утро (Добраје утра) - Добро јутро
  • Добрый день (Добриј дјењ) - Добар дан
  • Добрый вечер (Добриј вјећер) - Довро вече
  • До свидания (Да свидањија) - До виђења.
  • Как tebя зовут? (Как вас завут?) - Како се зовете?
  • Меня зовут (Миња завут ...) - Зовем се ...
  • Пожалуйста (Пажалста) - Молим Вас/те
  • Извините (Извињитје) - Извините
  • Я (ја) - ја
  • Мы (ми) - ми
  • Ты (ти) - ти
  • вы (ви) - ви
  • они (ањи-) - они
  • Как дела (Как дјила)? - Како сте?
  • Большое спасибо. Хорошо, а у вас? (Баљшоје спасиба. Харашо, а у вас?)? - Много хвала. Добро, а ви?
  • жена (жена) - Супруга, жена
  • муж (муш) - Супруг, муж
  • слово (слова) - реч
  • буква (буква) - слово

Руски језик после Совјетског Савеза - политичке темеУреди

Услед распада СССР већина поново независних земаља је отпочела политику такозване дерусификације, мада у овим земљама и данас живе многобројне етнички и језички руске мањине. Ово се најпре десило у земљама Балтика, Молдавији и Туркменистану. Оваква политика довела је до потпуног прекида школовања на руском језику, прекид финансирања локалних радио и телевизијских програма на руском језику, као и за превођење радио и телевизијских програма из Русије, а повећани су и порези за руску периодичну штампу.

РеференцеУреди

  1. Crystal, D. 1997. The Cambridge Encyclopedia of Language. 2nd edition. Cambridge: Cambridge University Press.
  2. Weber, G. 1999. “The World’s 10 Most Influential Languages.” In American Association of Teachers of French Bulletin, vol. 24, no. 3, January, 22-28.

Спољашње везеУреди