Викиречник

венчавати

венчавати

венчавати (српски, lat. venčavati)

уреди

Глагол

уреди

венчавати, {{{вид}}} непрел.

Категорије: трп.трп.одр. вид.


Облици:

  1. вѐнча̄вам [1]

Значења:

  1. Који ступа у брак; који је у браку. [1]
  2. Одећа за венчање. [1]
  3. Исто. Јаша Томић Вршац[1]
  4. Бурма. Сомбор Ковиљ Ново Милошево[1]
  5. Који се односи на венчање и брак. [1]

Примери:

  1. Сто̏ и ви̏ше го̏дӣна ка̏ко је то̏ јѐдно ку̀мство, па и о̀ви ка̏ко вѐнча̄ваду њи̑. Елемир Сомбор Иванда [1]# О̏нда кад ћемо да се вѐнча̄вамо, о̏нда на̑з дво̏је иде́мо пред о̀лта̄р. Лаћарак [1]
  2. После слу̀жбе о̏дма се вѐнча̄ваду, благо̀слови, да бу̏ду благословѐни, да се не ра̀зӣђеду. [2] [3] [4] Ђала Бешка Обзир Сомбор Кула Томашевац Чента Варјаш Ченеј [1]
  3. Ја̏ кат сам се венча́вала, о̏нда сам ѝмала бу̀рму. Добринци [1]# По́па нас вѐнча̄. Бачинци [1]
  4. Та̏ј ку̑м јѐдан на̑с је сву̏ четво̀рицу вѐнчо̄. [5] Шимановци Сомбор Суботица Чуруг Госпођинци Иванда [1]# Вѐнчо нас је поп Сте́ва По̀повић. Нови Сад [1]
  5. Но̏ви ку̑м, не̑ма ви̏ше о̀нај што те кр̀стио да те са̏д и вѐнча. [6] [4] Мокрин Српска Црња Житиште Шурјан Борча Ченеј [1]# Ве́нчо ме мо̏ј о́тац. Банатска Паланка Вршац [1]
  6. Та̏мо и по́па венча̑. Избиште [1]# Кад се ве̏нчали, о̏пет код мла̑де на ру́чак. Јасеново Вршац [1]
  7. А по̏сле ко̏ се ве̏нча, и у о̏пштину и у цр̑кву. Избиште [1]# Нѐдеља је би́ла, вѐнчалӣ смо се ле̑по. Обзир [1]
  8. По̏сле ѝде [свекар] на̏ угово̄р, да уго̀вори с при̏јатељом ка̏д ћеду се мла̏де̄нци вѐнчати, и донѐсе дѐвојачки шта̀фӣр. [7] [8] [9] [10] [4] Кумане Лаћарак Сомбор Бечеј Нови Сад Ђала Српски Крстур Мокрин Падеј Ново Милошево Итебеј Бока Томашевац Иванда Ченеј [1]
  9. Ја̑о, Бо̏же, а о̀ни се вѐнчали, па о̏нда на са̀ла̄ш је о̏дне̄ли, а ми̑ смо ѝшли по̀гача̄ри у̏вече. Кула [1]
  10. Та̀ко јѐдну нѐдељу, та̀ко дру̏гу, о̏ндак тре̏ћу нѐдељу кад бу̏ de на̀ве̄шћен, о̏ндак мо̏ж да се вѐнча̄. Бешка [1]# Приликом кићења невесте, откупљивања и одвођења младе на венчање, соба је била брижљиво чувана и закључавана. Бачки Брестовац [1]# Венча́ње је у нѐдељу, а у четвр́так по̀гача̄ри. Жабаљ [1]
  11. Испро̀сили је и о̏нда се ѝшло на венча́ње. [11] [12] [13] Нови Сад Кула Ново Милошево Елемир Арадац Избиште Иванда [1]
  12. О̀ни во̏де мла̑ду на венча́ње. Бешка [1]
  13. О̀да̄кле з дѐво̄јка ро̀дила, ту̑ је венча́ње. Сомбор [1]# О̏чи вѐнча̄ња, пре̑ јѐдан да̑н ки̏ту буклија́ша. Кумане [1]
  14. Од запи́тка до вѐнча̄ња два̀јес јѐдан да̑н је тре̏бало. [14] [15] [16] Томашевац Добринци Мартонош Суботица Сомбор Кикинда Ново Милошево Фаркаждин Чента Баранда Сенпетер [1]
  15. О̏нда кад сам ѝшла на вѐнча̄ње, о̏нда сам ѝшла преко јѐндека. Бо̏јала се вра̏чки. Бачинци [1]
  16. О̏демо у цр̑кву на вѐнча̄ње. Лаћарак [1]# Ту су венчани први брачни парови. Банатски Двор [1]# У куповину венчаног рува ишло се после обављене просидбе, тј. јабуке. [17] [1]# Сва̏ко је гле̏до макар о̀бичну ха̀љину да на̀прави са̀мо да се обѐлежи да је вѐнча̄на ха̀љина. [18] Жабаљ Сомбор Кула Турија Ковиљ Српски Крстур Ново Милошево Зрењанин [1]# Бу̏клија̄шу, ма̏терина ра̑но, кад ти̑ по̏чнеш сва̏тове ку̏пити, из а̀влије код пр̑вог ко̀мшије, о̏нда и̏ди ве̏нча̄номе ку̑му, п[а] о̏нда и̏ди бра̏ту ста̑ром сва̏ту, п[а] о̏нда и̏ди ру̏чноме де̏веру. [19] [20] Кумане Итебеј [1]


Изведене речи:

  1. венчати [1]
  2. венчање [1]
  3. венчан [1]


Синоними:

  1. ставити [1]


Изрази:

  1. [1]
  2. л јд венча̏је Крушчица [1]
  3. Обећај па удај, венчај па не дај ("каже се када девојчин отац не испуни обећање у вези с миразом"; "Догоди се да девојачки отац обећа и нешто више од дуката само да уда ћерку, ако је то ретко повољна прилика за њ"). [1]
  4. венчати се око врбе ("ступити у ванбрачну везу"). Сомбор Вршац Иванда [1]
  5. спремати се ко на венчање ("дуго се улепшавати, дотеривати"). Јасеново [1]
  6. Венча̏ти с мо̏тком ("истући"). Вршац [1]

Референце

уреди
  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 130, 293.
  3. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 225.
  4. ↑ 4,0 4,1 4,2 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  5. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 18, 32, 120, 124, 192, 213.
  6. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 127, 132.
  7. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 127, 134, 173.
  8. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 148.
  9. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 490.
  10. ↑ Марија Шпис, Фонолошки опис говора Парага. — СДЗб, књ. ХХХVII, 1991, 553—620, стр. 604.
  11. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 283.
  12. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 321.
  13. ↑ Марија Шпис, Фонолошки опис говора Парага. — СДЗб, књ. ХХХVII, 1991, 553—620, стр. 583.
  14. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 134, 139, 172.
  15. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 58, 128, 130.
  16. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 12.
  17. ↑ Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Бачкој. — Рад, 34, 1992, 137— 158, стр. 141.
  18. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 129.
  19. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 137.
  20. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 113.

Напомене

уреди
Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=венчавати&oldid=488483”