venčavati
venčavati
Глагол
уредиКатегорије: трп.трп.одр. вид.
Облици:
Значења:
- Koji stupa u brak; koji je u braku. [1]
- Odeća za venčanje. [1]
- Isto. Јаша Томић Вршац[1]
- Burma. Сомбор Ковиљ Ново Милошево[1]
- Koji se odnosi na venčanje i brak. [1]
Примери:
- Stȍ i vȉše gȍdīna kȁko je tȍ jèdno kùmstvo, pa i òvi kȁko vènčāvadu njȋ. Елемир Сомбор Иванда [1]# О̏нда кад ћемо да се вѐнча̄вамо, о̏нда на̑з дво̏је иде́мо пред о̀лта̄р. Лаћарак [1]
- Posle slùžbe ȍdma se vènčāvadu, blagòslovi, da bȕdu blagoslovèni, da se ne ràzīđedu. [2] [3] [4] Ђала Бешка Обзир Сомбор Кула Томашевац Чента Варјаш Ченеј [1]
- Jȁ kat sam se venčávala, ȍnda sam ìmala bùrmu. Добринци [1]# По́па нас вѐнча̄. Бачинци [1]
- Tȁj kȗm jèdan nȃs je svȕ četvòricu vènčō. [5] Шимановци Сомбор Суботица Чуруг Госпођинци Иванда [1]# Вѐнчо нас је поп Сте́ва По̀повић. Нови Сад [1]
- Nȍvi kȗm, nȇma vȉše ònaj što te kr̀stio da te sȁd i vènča. [2] [4] Мокрин Српска Црња Житиште Шурјан Борча Ченеј [1]# Ве́нчо ме мо̏ј о́тац. Банатска Паланка Вршац [1]
- Tȁmo i pópa venčȃ. Избиште [1]# Кад се ве̏нчали, о̏пет код мла̑де на ру́чак. Јасеново Вршац [1]
- A pȍsle kȍ se vȅnča, i u ȍpštinu i u cȓkvu. Избиште [1]# Нѐдеља је би́ла, вѐнчалӣ смо се ле̑по. Обзир [1]
- Pȍsle ìde [svekar] nȁ ugovōr, da ugòvori s prȉjateljom kȁd ćedu se mlȁdēnci vènčati, i donèse dèvojački štàfīr. [6] [2] [3] [7] [4] Кумане Лаћарак Сомбор Бечеј Нови Сад Ђала Српски Крстур Мокрин Падеј Ново Милошево Итебеј Бока Томашевац Иванда Ченеј [1]
- Jȃo, Bȍže, a òni se vènčali, pa ȍnda na sàlāš je ȍdnēli, a mȋ smo ìšli pògačāri ȕveče. Кула [1]
- Tàko jèdnu nèdelju, tàko drȕgu, ȍndak trȅću nèdelju kad bȕ de nàvēšćen, ȍndak mȍž da se vènčā. Бешка [1]# Приликом кићења невесте, откупљивања и одвођења младе на венчање, соба је била брижљиво чувана и закључавана. Бачки Брестовац [1]# Венча́ње је у нѐдељу, а у четвр́так по̀гача̄ри. Жабаљ [1]
- Ispròsili je i ȍnda se ìšlo na venčánje. [2] [3] [7] Нови Сад Кула Ново Милошево Елемир Арадац Избиште Иванда [1]
- Òni vȍde mlȃdu na venčánje. Бешка [1]
- Òdākle z dèvōjka ròdila, tȗ je venčánje. Сомбор [1]# О̏чи вѐнча̄ња, пре̑ јѐдан да̑н ки̏ту буклија́ша. Кумане [1]
- Od zapítka do vènčānja dvàjes jèdan dȃn je trȅbalo. [6] [2] [5] Томашевац Добринци Мартонош Суботица Сомбор Кикинда Ново Милошево Фаркаждин Чента Баранда Сенпетер [1]
- Ȍnda kad sam ìšla na vènčānje, ȍnda sam ìšla preko jèndeka. Bȍjala se vrȁčki. Бачинци [1]
- Ȍdemo u cȓkvu na vènčānje. Лаћарак [1]# Ту су венчани први брачни парови. Банатски Двор [1]# У куповину венчаног рува ишло се после обављене просидбе, тј. јабуке. [8] [1]# Сва̏ко је гле̏до макар о̀бичну ха̀љину да на̀прави са̀мо да се обѐлежи да је вѐнча̄на ха̀љина. [2] Жабаљ Сомбор Кула Турија Ковиљ Српски Крстур Ново Милошево Зрењанин [1]# Бу̏клија̄шу, ма̏терина ра̑но, кад ти̑ по̏чнеш сва̏тове ку̏пити, из а̀влије код пр̑вог ко̀мшије, о̏нда и̏ди ве̏нча̄номе ку̑му, п[а] о̏нда и̏ди бра̏ту ста̑ром сва̏ту, п[а] о̏нда и̏ди ру̏чноме де̏веру. [6] [2] Кумане Итебеј [1]
Изведене речи:
Изрази:
- [1]
- l jd venčȁje Крушчица [1]
- Obećaj pa udaj, venčaj pa ne daj ("kaže se kada devojčin otac ne ispuni obećanje u vezi s mirazom"; "Dogodi se da devojački otac obeća i nešto više od dukata samo da uda ćerku, ako je to retko povoljna prilika za nj"). [1]
- venčati se oko vrbe ("stupiti u vanbračnu vezu"). Сомбор Вршац Иванда [1]
- spremati se ko na venčanje ("dugo se ulepšavati, doterivati"). Јасеново [1]
- Venčȁti s mȍtkom ("istući"). Вршац [1]
Референце
уреди- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 2,6 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 130, 293. Грешка код цитирања: Неисправна ознака
<ref>
; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам.” је дефинисано више пута с различитим садржајем - ↑ 3,0 3,1 3,2 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 225. Грешка код цитирања: Неисправна ознака
<ref>
; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта.” је дефинисано више пута с различитим садржајем - ↑ 4,0 4,1 4,2 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
- ↑ 5,0 5,1 Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 18, 32, 120, 124, 192, 213. Грешка код цитирања: Неисправна ознака
<ref>
; назив „Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем - ↑ 6,0 6,1 6,2 Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 127, 134, 173. Грешка код цитирања: Неисправна ознака
<ref>
; назив „Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем - ↑ 7,0 7,1 Марија Шпис, Фонолошки опис говора Парага. — СДЗб, књ. ХХХVII, 1991, 553—620, стр. 604. Грешка код цитирања: Неисправна ознака
<ref>
; назив „Марија Шпис, Фонолошки опис говора Парага.” је дефинисано више пута с различитим садржајем - ↑ Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Бачкој. — Рад, 34, 1992, 137— 158, стр. 141.