вуна

Српски

Падеж Једнина Множина
Номинатив вуна вуне
Генитив вуне вуна
Датив вуни вунама
Акузатив вуну вуне
Вокатив вуно вуне
Инструментал вуном вунама
Локатив
допуни
допуни


Именица

вуна, ж

 
Вуна

Слогови: vu-na,  мн. vu-ne


Значења:

[1.] Вуна је мекана длака крзна појединих сисара, посебно оваца.
[1.1.] У санскрту наилазимо на именицу женског рода ऊर्णा [1] (чита се) урна једно од значења је исто као и у српском језику.

Порекло:

[1.1.] из праславенског:

Синоними:

[1.1.]


Примери:

[1.1.] Тка̏ле жѐне ил от ку̀деље ил од ву̏не. Сомбор [2]
[1.2.] О̀ставимо за̀ на̄с ву̏не, за на̏шу по̏требу; о̀во дру̏го прода́мо. Кумане [2]
[1.3.] Све̏ се од ву̏не но̀сило — и ма̀рама, и су̏кња, и ко̀стӣм. [3] [4] [5] Елемир, Суботица, Стапар, Дероње, Бачка Паланка, Ђурђево, Ковиљ, Бачко Петрово Село, Ђала, Ново Милошево, Нови Бечеј, Итебеј, Житиште, Фаркаждин, Опово, Вршац, Избиште, Банатска Паланка, Деска [2]

Асоцијације:

[1.1.] вретено, преслица, коловрат, витлић

Изведене речи:

[1.1.] вунен, вунаст, вунено



Преводи

Референце

  1. Санскрт: [[1]]
  2. 2,0 2,1 2,2 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV,994, 419 стр, стр. 81.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII,997, 586 стр, стр. 362.
  5. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII,981,07—306, стр.27,33,24.

Сродни чланци са Википедије:

[1] вуна