диспозитивна норма
законска одредба која допушта странкама да одреде своја права и обавезе друкчије него што она прописује; примењује се кад странке нису нешто друго уговориле.(в. диспозитив).
законска одредба која допушта странкама да одреде своја права и обавезе друкчије него што она прописује; примењује се кад странке нису нешто друго уговориле.(в. диспозитив).