дисјункција
Језици (1)
Српско-Хрватски
уредиИзговор
уреди- Шаблон:sh-IPA
- Хифенација: дис‧ју‧нкци‧ја
Именица
уредидисју̀нкција f (Латиница spelling disjùnkcija)
- disjunction (logic)
- separation
Деклинација
уредиДеклинација од дисјункција
singular | plural | |
---|---|---|
nominative | дисјункција | дисјункције |
genitive | дисјункције | дисјункција |
dative | дисјункцији | дисјункцијама |
accusative | дисјункцију | дисјункције |
vocative | дисјункцијо | дисјункције |
locative | дисјункцији | дисјункцијама |
instrumental | дисјункцијом | дисјункцијама |
Шаблон:клица-мат Дисјункција лат.: У логици: сложено тврђење настало повезивањем простијих тврђења везом или, при чему то или може имати карактер искључивања или допуњавања (нпр. ако зазвоните, отвориће Ана или Бора); у математичкој логици: исказ сложен од два исказа A, B који се обележава сa (читати: A или B), a истинит је ако је истинит бар један од исказа A и В. ※