ексер

ексер (српски, lat. ekser) уреди

Именица уреди

ексер, м

Категорије: кол.ков.


Облици:

  1. ексе̏р, ѐксер [1]
  2. ѐксер [1]
  3. ѐксер [1]
  4. ѐксер Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Мошорин [2] [1]

Значења:

  1. Клин којим је прикована баскија, носач црепа. Јасеново[1]
  2. Клин којим се закуцава шиндра. Јасеново[1]
  3. Ексер за прикивање шине на точку. [1]
  4. Нарочити клин за поткивање, зашиљеног врха и четвртасте главе. [1]
  5. Исто. [1]
  6. Метални или дрвени клин на радном делу грабаља. [1]

Примери:

  1. У̀змӣ ѐксер и за̀куцај ка̀кӯ да̀ску на де́ру, да се кро̀з њу не про̀влаче ва̏шке. Бачинци [1]
  2. Место две̏ста ки̑ла, ми њи̏ма три̏ста ки̑ла гу̏рнемо е̏ксе̄ра и гво̑жђа којека̀квог. Бечеј [1]
  3. У̀дарио дѐбо ѐксер и пу̏кла ле̏тва на̏двоје. [3] [4] Јаша Томић Сусек Свилош Лаћарак Сремска Митровица Суботица Турија Силбаш Госпођинци Ђурђево Бегеч Ковиљ Ђала Ново Милошево Меленци Тараш Шурјан Бока Неузина Ловра [1]# Иде̏мо кот ко̏лара, ма̏ло нам избу̑шу јел изгори́ду с ексе̏рима. Јасеново [1]# Кља̏кав је, бо̏же, да нѐ мож да у̀куца јѐдан јѐксер, а да не ра̀сцо̄па пр̏с. [5] Јаша Томић Итебеј Шурјан Бока Орловат Иланџа Иванда [1]# Од јексе̏ра. Је́ксер опра̏виш. Вршац Избиште Јасеново [1]# По̀тковице сам пра̏вио, ѐксере сам мо́ро ку́пити. [6] Нови Сад Сот Нерадин Инђија Крчедин Турија Каћ Тител [1]# Да̏ј ми поткѝва̄чки ѐксер бро̏ј три̏, бро̏ј чѐтир. [6] Бачка Паланка Нештин Ириг Футог Ковиљ [1]# Ако је пу̏кла руку̀ница јел ру́ да, са̏[д] ту̏ тре̏ба да је са̀ставим, о̏нда сам ја̏ ту̏ мѐто па̑нту од лѝма. Ѐксер, па се у̀дари, о̏н се по̏тсавије. [6] Нови Сад Турија [1]


Референце уреди

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  3. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 8, 100.
  4. Паорске куће. 1993, 440 стр, стр. 10, 16.
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 52, 326.
  6. 6,0 6,1 6,2 Дејан Милорадов, Ковачка и поткивачка терминологија јужне Бачке и северног Срема (рукопис магистарског рада).

Напомене уреди