Викиречник

же̏нски

же̏нски

же̏нски (српски, lat. žȅnski) уреди

Прилог уреди

же̏нски, прил.

Придев уреди

же̏нски -а, -о, прид.

Придев уреди

же̏нски -а, -о, прид.

Категорије: одр. вид.погр.


Облици:

  1. -о, женски, -а [1]
  2. -а̄, -о̄, женски [1]
  3. женски [1]

Значења:

  1. Који се односи на жену, жене. [1]
  2. Спретна, способна жена у кућним пословима. Вршац[1]
  3. Одељак за жене у цркви. Сомбор Нови Кнежевац Ново Милошево Вршац Јасеново[1]
  4. Гинеколошко обољење. Вршац[1]
  5. Мушкарац који се понаша као женско. Вршац[1]
  6. Део дводелне копче који има отвор или удубљење. Змајево[1]
  7. Дечија игра лоптом. [1]
  8. Особа женског пола. Вршац[1]
  9. Део пијаце где продају жене. Јасеново[1]
  10. Вуном или крзном постављен прслук. [1]
  11. Женско младунче овце старо до шест месеци. [2] Јамена Моровић Сремска Рача Вишњићево Гибарац Моловин Сот Бачинци Кукујевци Мартинци Ердевик Лежимир Свилош Черевић Шуљам Јазак Кленак Вогањ Јарак Хртковци Платичево Врдник Сремска Каменица Грабовци Нерадин Мали Радинци Огар Крушедол Марадик Прхово Карловчић Купиново Голубинци Крчедин Војка Нови Сланкамен Бољевци Батајница Белегиш Сурчин Госпођинци Футог Итебеј Опово[1]
  12. Пиће с мањим процентом алкохола (нпр. ликер) или неко безалкохолно пиће. Нови Сад[1]
  13. Невестина пратиља на дан свадбе, деверуша. Ловра[1]
  14. Мушкарац који се понаша као женско. Вршац[1]
  15. Који се односи на женку (о животињама). [2] Јамена Моровић Гибарац Сремска Рача Вишњићево Бачинци Моловин Сот Кукујевци Ердевик Мартинци Лежимир Свилош Черевић Шуљам Кленак Вогањ Јарак Јазак Врдник Хртковци Платичево Грабовци Сремска Каменица Нерадин Мали Радинци Огар Крушедол Прхово Карловчић Марадик Купиново Голубинци Крчедин Војка Бољевци Нови Сланкамен Сурчин Батајница Белегиш Госпођинци Футог Итебеј Опово[1]
  16. Који развија плод (о цвету). [1]
  17. Стабло конопље које даје семе. Суботица[1]
  18. Женска особа. [1]
  19. Трудница. Нови Сад[1]
  20. Похотљива женска особа. [1]
  21. Хомосексуалац. [1]

Примери:

  1. Увек је више момака него девојака на корзоу, па тако многи немају „женско друштво”. [3] Меленци [1]
  2. Му̏шка дѐца су добља́вала на̏ тӯр, а же̏нска на дла̀нове пома̏ло. [4] Башаид [1]
  3. О̀ни и̏мају и же̏нску брига́ду и му̏шку брига́ду. [3] Ловра Шимановци Госпођинци Ново Милошево Нови Бечеј Кумане Јаша Томић Зрењанин Вршац [1]
  4. О̏нда њим при̑чам ка̏ко сам кра̏ве му̏зла, па сам но̀сила ди̏ је ста̑ра же̏мска бо́лница. Суботица [1]
  5. играју неколико особа, од којих две особе стоје споља и циљају лоптом остале особе које су унутра. Особе споља су обично две девојке, па се зато игра и зове женски град [ЛСп]. Сенпетер [1]
  6. Разлика је само у закопчавању, женски се грудњак увек закопчава на средини, целом својом дужином. [5] [1]
  7. Ја̑ сам у̏ве̄к мо́рала па̏зити на̏ децу. Ја̑ на де̏цу жѐнскӯ, а би̏о јѐда̄н Па́ја Ба̏лаш, о̑н је на мушка́рце. Бачинци [1]
  8. Ку̑м ку̑пи кр̏зницу и па́нтлику је́ну, ако је мушка́рац — пла́ву, ако је же̏нска — црве́ну. [6] [7] [8] [9] [10] [11] Избиште Бешка Суботица Мартонош Сомбор Кула Турија Товаришево Ђурђево Ђала Нови Кнежевац Мокрин Кикинда Башаид Итебеј Меленци Зрењанин Бока Јарковац Томашевац Фаркаждин Вршац Сефкерин Јасеново Крашово [1]
  9. Мада сам же̏нска, е̏то во̏лим да се ба̏вим са полѝтиком. Нови Сад [1]
  10. Кад ви̏ди же̏нску, са̏в се у̀збӯди. Српска Црња [1]
  11. Нѐ волем те же̏нске што пу̏ше. Бечеј [1]
  12. Ми̑ ку̏пимо, же̏мске, у сно̀пове, па у десѐтице де̏не̄мо. Дероње [1]
  13. Та̀ко да је о̀стало на̑с три̑ же̏мске, шта̏ ћемо ето, бо̀рилӣ смо се ка̏ко смо зна̏ли. Суботица [1]
  14. А сѐди јѐдан жа̏нда̄р и же̏нска му у̀ крӣли. Мартонош Нови Сад Ново Милошево [1]


Изведене речи:

  1. же̏нска а. [1]


Референце уреди

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ 2,0 2,1 Жарко Бошњаковић, Пастирска терминологија Срема. Нови Сад (Филозофски факултет), 1985, 174 стр.
  3. ↑ 3,0 3,1 Миле Попов, Свадба у северном Банату. — Рад, 18—19, 1969—1970, 29—72, стр. 36.
  4. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 129.
  5. ↑ Милица Бошковић, Ћурчиски занат у Срему. — Рад, 6, 1957, 95—120, стр. 115.
  6. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 129, 137, 316.
  7. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 162.
  8. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 15.
  9. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 117, 120, 141.
  10. ↑ Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 98.
  11. ↑ Јован Живојновић, Крашовани — белешке, народни обичаји и примери језика. — ЛМС, 243, 1907, 52—79, стр. 70.

Напомене уреди

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=же̏нски&oldid=489430”