Викиречник

житан

житан

житан (српски, lat. žitan) уреди

Категорије: одр. вид.зоол.


Значења:

  1. Који се односи на жито уопште. [1]
  2. Велика јама, ископана у земљи, у коју се смештају житарице. [1]
  3. Исто. [1]
  4. Време и процес вршења жита. [1]
  5. Исто. Суботица Змајево[1]
  6. Просторија за смештање жита. [1]
  7. Исто. [2] Каћ[1]
  8. Посуда обично са дрвеном конструкцијом и решеткастим дном која служи за пречишћавање пшеничног зрна. [2] Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Каћ Мошорин Ковиљ Тител[1]
  9. Врста кесеге Abramis sapa. [1]

Примери:

  1. Кад тесто крене, најпре потпали пећ: обично житне сламе или огризине од кукурузовине. [3] Госпођинци Платичево [1]
  2. Хлеб од чистог „житног” тј. пшеничног брашна имали су имућнији људи. [4] Пивнице [1]
  3. Ку̑пимо ква́сца, па ма́лко жи̏тна бра̏шна, о̏ндак ме̏темо от куку̀рӯза до̏ста бра̏шна, па заме̑симо. [5] [6] Бока Нови Кнежевац [1]
  4. Првобитна спремишта за жито биле су житне јаме. [7] Сремска Митровица [1]
  5. Нѐко је и̏мо и жѝтну ја̏му за жи̏то. [8] Банатско Аранђелово [1]
  6. То̑ су ја̏ме би́ле ко̏па̄но дубо̀ко, јел и̏ма ту̑ — е̏во, ево ту̑ му са̏д ку̏ћа се̑да. Ту̑ је би́ла жѝтна ја̏ма се зва́ла. Ђала [1]
  7. А то је био посао за који су морале наћи снаге све сеоске жене, у жарко лето, без обзира што је то време било одређено и за напорну “житну радњу”, а можда већ и за возидбу и вршидбу, ако би година поранила. Платичево [1]
  8. Жи̏тни а̏м бар од ци́гле и малтѐрисан. [8] Уљма Црепаја Врачев Гај [1]
  9. Куку̀рузно бра̏шно, јѐчмено, жѝтно, шта и̏ма, ако не̑ма о̀но̄г — о̀но̄г, и та̀ко, мѐкиње, то̑ све̏ ту̑ до̑ђе, и со̏ли. [9] Ковиљ [1]
  10. Имамо ондак... Маџари кажу бузо, житне кесеге. [10] Падеј [1]


Референце уреди

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ 2,0 2,1 Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  3. ↑ Паорске куће. 1993, 440 стр, стр. 22.
  4. ↑ Глиша Марковић, Како се некада живело у Пивницама. — Рад, 18—19, 1969—1970, 101—110, стр. 103.
  5. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 308.
  6. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 488.
  7. ↑ Жито. 1988, 208 стр, стр. 52, 54, 70.
  8. ↑ 8,0 8,1 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  9. ↑ Светлана Малин-Ђурагић, Ћурчијски занат у Ковиљу (рукопис).
  10. ↑ Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.

Напомене уреди

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=житан&oldid=198211”