Викиречник

жито

жито

жито (српски, lat. žito)

уреди

Именица

уреди

жито, с

Аудио:  (датотека)

Категорије: бот.


Облици:

  1. жи́то, жи̏то [1]
  2. жи̏то Сусек Свилош Сремска Митровица Мол Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Каћ Нови Сад Мошорин Ковиљ Тител [2] [3] [1]
  3. жи̏то [1]

Значења:

  1. Пшеница Triticum vulgare. [4] [5] [6] [7] Крашово[1]
  2. Колач у облику житног класа који се прави за Божић. [1]
  3. Сорта пшенице. [3] Тител Мошорин[1]
  4. Жито које се сеје пред зиму, у јесен. Ковин[1]
  5. Сорта пшенице. [8] [3] Тител[1]
  6. Исто. [9] [3] Чуруг[1]
  7. Пољопривредна машина за сејање жита. [3] Бачинци Мошорин Ковиљ[1]
  8. Пшеница тврдог зрна Triticum durum. Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Мошорин Каћ Ковиљ Тител Ковин[1]
  9. Жито које се сеје у пролеће и доноси плод исте године у јесен. [3] Жабаљ[1]
  10. Било која пољопривредна култура од чијег се зрнастог плода меље брашно за хлеб (пшеница, јечам, кукуруз, овас, раж, просо итд.). [1]

Примери:

  1. Да бѐрберима да́мо мѐтер жи̏та, це́лу го̏дину бри̏је. Дероње [1]
  2. У ата́ру мо̏ј бра̏т од стри́ца се̏је жи̏то. Визић [1]
  3. О̏бичај је ко̀д на̄с да се по̀сипа жи̏то, Ра̏дован, о̏бичај. Војка [1]
  4. Нѐко је и̏мо и жѝтну ја̏му за жи̏то. [10] [11] [12] [13] [14] [15] [16] [17] Банатско Аранђелово Бачинци Сот Лаћарак Сремска Митровица Врдник Сремска Каменица Добринци Бешка Шимановци Војка Бољевци Стари Сланкамен Суботица Мартонош Пачир Обзир Мол Кула Србобран Турија Равно Село Силбаш Товаришево Ченеј Ђурђево Каћ Нови Сад Бегеч Гардиновци Ђала Српски Крстур Нови Кнежевац Санад Ново Милошево Башаид Итебеј Међа Кумане Меленци Елемир Јаша Томић Зрењанин Арадац Шурјан Бока Неузина Велики Гај Јарковац Томашевац Фаркаждин Чента Вршац Избиште Јасеново Банатска Паланка Ковин Ловра Деска Ченеј Иванда [1]
  5. Па ѝмали по̏сле коса̀чице о̀ве̄, па жи́то ко̀сили. Бачинци [1]
  6. Сами називи колача [...] „влат жита” [...], као и многи други називи колача који су прављени за Божић, јасно указују на њихову улогу у новогодишњој обредној пракси ( — Ст) [ЖМВ 176, 180; ЕИС 96]. [18] [1]
  7. У осамнаестом и деветнаестом веку мељава жита у Војводини обављала се у сувачама, воденицама и ветрењачама. [19] [1]
  8. Ми̏ жи̏то пра̏вӣмо, и о̏ндак све́ћу и ка̀ндило. Нови Сад [1]
  9. Ако нѐ биде до̏ста жи̏та, би̏ће кола́ча. Јаша Томић Бачинци Сусек Свилош Лаћарак Сремска Митровица Шурјан Бока Неузина Вршац [1]


Синоними:

  1. пшеница, житарица [1]
  2. кољиво [1]


Изрази:

  1. Гаситижито ("прскати пшеницу за сетву раствором плавог камена и креча ради заштите од главнице"). Јасеново [1]
  2. У свакомжиту има кукоља ("у свакој средини има лоших људи"). Јасеново [1]
  3. ко̀ситина̀жито ("косити тако да откос пада на десну страну"; "Ко̀сити на̀ жито значи да откос пада десно на непокошено класје"). Госпођинци [1]
  4. учѝнитижи̏то ("издвојити прљава и изломљена зрна пшенице у специјалним машинама"). [1]
  5. ку̏питижи̏то у̀ жамљу Чуруг Равно Село Госпођинци Жабаљ [1]

Референце

уреди
  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Жито. 1988, 208 стр, стр. 119.
  3. ↑ 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 3,5 Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  4. ↑ Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 103.
  5. ↑ Јован Живојновић, Крашовани — белешке, народни обичаји и примери језика. — ЛМС, 243, 1907, 52—79, стр. 73, 74.
  6. ↑ Жито. 1988, 208 стр, стр. 52, 145.
  7. ↑ Паорске куће. 1993, 440 стр, стр. 10, 24, 31.
  8. ↑ Жито. 1988, 208 стр, стр. 120, 122.
  9. ↑ Жито. 1988, 208 стр, стр. 120.
  10. ↑ Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  11. ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  12. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 79, 81, 358.
  13. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 20, 47, 489.
  14. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 123, 128, 139, 141, 150.
  15. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 15.
  16. ↑ Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  17. ↑ Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 58, 64, 65.
  18. ↑ Жито. 1988, 208 стр, стр. 146.
  19. ↑ Жито. 1988, 208 стр, стр. 54.

Напомене

уреди
Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=жито&oldid=666921”