запон

запон

Језици (1)

Српски

запон, м

Славенски (словенски) запон од легура бакра и позлаћен 600-650 н.е.

Категорије:

[2] риб.

Слогови: за-пон, мн. за-по-ни

Значења:

[1] Запон је древни облик копче или споне, које су људи користили за запињање и везивање одеће.

[2] Грање и пањеви на дну реке. ^[1]

Примери:

[1.1.]

[2.1.] Онда риба падне дигод доле у запоне па ћути. Пањеви и, како да кажем, грање и тако запони. ^[2] Гардиновци ^[1]

[2.2.] Ако је запон, ди запне [алов], они одма осетиду и ми који смо на води — мештери — ми видимо ди се дави параш, ту је запело. Моровић ^[1]

↑ ^1,0 ^1,1 ^1,2 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
↑ Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.

Сродни чланци са Википедије: