ки́сити, {{{вид}}} непрел.
Облици:
- кисити, ➡, -и [1]
Значења:
- Имати благо кисео, накисео укус; постајати кисео. [1]
Примери:
- То̑ ни́је ши́ра, ма̏ма, ши́ра је кад већ ки́си. Суботица [1]
- Не̏мој забада́ва подгреја́вати то̑ је̏ло заш већ ки́си, бо̏ље га о̏дман ба́ци. [2] Ченеј [1]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
