киселица
киселица
Именица
уредикиселица, ж
Облици:
Значења:
- Кисела чорба. [1]
- Тесто кувано у расолу киселог купуса. [1]
- Врста јела од пројиног брашна, мекиња и лука. [1]
- Бистар пекмез од шљива. [1]
- На пи так ки се лог уку са ко ји се пра ви од пре вре лог бра шна или ме ки ња и ква сца (слу жи и за ки се ље ње јела). [1]
- Ускисло вино. [1]
- Ракија од винског талога. [1]
- Талог од исцеђеног грожђа. [1]
- Врста дечије игре. [2][1]
Примери:
- Киселица се правила на овај начин: када се меси хлеб, остави се комад теста, налије се водом и дода мало мекиња. То треба да кисне дан-два, после се оцеди и налије водом. У то се укува паприке, рена, лука и евентуално лоптице (кнедле) од кукурузног брашна. [3] Стапар [1]
- Киселица се одржала веома дуго у народу. Спремана је на разне начине. Прави се од кукурузног брашна, мекиња и квасца. То се све посоли и попари врелом водом, па се остави 24 сата да стоји на неком топлом месту. За то време вода укисне, те се касније кува као чорба са ваљушцима, „гомбоцима”, или неким другим тестом. Киселица се пила и као лек за чишћење плућа. [4] [5] [6] Остојићево Черевић Јарковац [1]
- Пра̏вила сам ки̏селице за ру́чак. Лаћарак Сусек Свилош Змајево Ђурђево Итебеј [1]
- У зѐмљани та̑ј ло̀нац ста̏виду бра̏шно про́јино, ме̏теду мѐкиње, на̀режу лу̏кац. То̑ се зва́ло ки̏селица. Бољевци Каћ [1]
- Киселица је бистар пекмез од шљива без шећера, чува се у земљаним ћуповима и једе се за време зимског поста. [7] Сенпетер [1]
- Иа ко јој је ма ти да ва ла ки се ли цу, умр ла је од јек ti ке. Бегеч [1]
- Оста́так од ѝсце̄ђеног комло̀ва се ме̏те у ду̀мсфлашу и мѐте се јо̏ш пре́сне прѝкрупе и мѐкӣња, па се мѐте на то̏пло да у̀скисне. Кад прѐноћи, то̑ се о̏ндак ѝсецује. Турија [1]
- Ја̑ ту̑ ки̏селицу ни́сам ни̏кад мѐћала у чо́рбу. [8] Ченеј Каћ Бегеч Ново Милошево Иванда [1]
- Послу́жи го̏сте до́брим ви́ном а не ки̏селицом. [8] Ченеј Иванда [1]
- О̏ндак се то̑ ски̑да са те̑ ки̏селице до̏ле. Бешка Сремски Карловци Турија Змајево Каћ [1]
- О̀ве го̏ди не ѝма мо са̏ мо три̑ бу̏ре та ки̏се ли це за ра̀ки ју. [8] Ченеј [1]
- Од талога по сле врења грожђа, а и каснијих талога, про изводила се ракија винска киселица. [9] [1]
Изрази:
Референце
уреди- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Александар Р. Стефановић, Дечије игре у северном Банату. — Рад, 23—24, 1974—1978, 77—109, стр. 99.
- ↑ Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 97.
- ↑ Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 93.
- ↑ Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 149.
- ↑ Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 34.
- ↑ Ивана Ловренски, Лексика појединих обичаја и народних веровања у говору Срба у Великом Сенпетру (рукопис дипломског рада).
- ↑ 8,0 8,1 8,2 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
- ↑ Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 21.