комина
комина
комина (српски, lat. komina) уреди
Именица уреди
комина, ж
Облици:
Значења:
- Остаци од грожђа из којег је исцеђен сок за вино, остављени да ферментишу да би се од њих пекла ракија. [1]
- Воће остављено да ферментише да би се од њега пекла ракија. [1]
Примери:
- То̑ се зо̀ве ко̏мина, то̑ од гро̑жђа. Бешка [1]
- О̀во је ка̏ца за ра̀кију, за ску̏пљање кљу̑ка, ко̏мине. Ђала [1]
- Гро̑жђа би́ло је ко̏лко је тре̏бало и ова̀ког и она̀ког, ви́на смо за̀ кућу ѝмали, ра̀кије смо и за̀ кућу о̀пет ѝмали од ко̏мине. Ченеј [1]
- Сва̏ке го̏дине смо ми̏ сто̏ и ви̏ше ли̏три ра̀кије о̀[д] те ко̏мине ; мн ко̏мине (Ки НМ). [2] [3] Мокрин Беркасово Сремски Карловци Стари Сланкамен Черевић Суботица Ђурђево Каћ Нови Кнежевац Мокрин Кикинда Падеј Ново Милошево Башаид Орловат Вршац Јасеново [1]
- Поступком дестилације издвајају се испарљиви састојци из комине. Рума [1]
- Че̏кај са̏д да ску̏пим ко̏мину, па да је о̀ставим да сто̀ји да мо̏ж да ври̑. Јаша Томић Сусек Свилош Бачинци Лаћарак Рума Суботица Равно Село Чуруг Госпођинци Жабаљ Ковиљ Бегеч Тараш Неузина Бока Шурјан Јасеново Ловра Деска [1]
- Та̑ ти је ко̏мина о̀длична за ра̀кију. Обреж [1]
Референце уреди
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 161, 162.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 178.