komina

komina (српски, ћир. комина) уреди

Именица уреди

komina, ж

Облици:

Значења:

  1. Ostaci od grožđa iz kojeg je isceđen sok za vino, ostavljeni da fermentišu da bi se od njih pekla rakija. [1]
  2. Voće ostavljeno da fermentiše da bi se od njega pekla rakija. [1]

Примери:

  1. Tȏ se zòve kȍmina, tȏ od grȏžđa. Бешка [1]
  2. Òvo je kȁca za ràkiju, za skȕpljanje kljȗka, kȍmine. Ђала [1]
  3. Grȏžđa bílo je kȍlko je trȅbalo i ovàkog i onàkog, vína smo zà kuću ìmali, ràkije smo i zà kuću òpet ìmali od kȍmine. Ченеј [1]
  4. Svȁke gȍdine smo mȉ stȍ i vȉše lȉtri ràkije ò[d] te kȍmine  ; mn kȍmine (Ki NM). [2] [3] Мокрин Беркасово Сремски Карловци Стари Сланкамен Черевић Суботица Ђурђево Каћ Нови Кнежевац Мокрин Кикинда Падеј Ново Милошево Башаид Орловат Вршац Јасеново [1]
  5. Postupkom destilacije izdvajaju se isparljivi sastojci iz komine. Рума [1]
  6. Čȅkaj sȁd da skȕpim kȍminu, pa da je òstavim da stòji da mȍž da vrȋ. Јаша Томић Сусек Свилош Бачинци Лаћарак Рума Суботица Равно Село Чуруг Госпођинци Жабаљ Ковиљ Бегеч Тараш Неузина Бока Шурјан Јасеново Ловра Деска [1]
  7. Tȃ ti je kȍmina òdlična za ràkiju. Обреж [1]


Синоними:

  1. kljuk [1]


Референце уреди

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 161, 162.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 178.

Напомене уреди