ко̏њ

ко̏њ (српски, lat. kȍnj) уреди

Категорије: прен.


Облици:

  1. коњ, погрд [1]

Значења:

  1. Глуп човек, глупак. [1]

Примери:

  1. Ти̑ мѐне да со̀лиш па̏мет, ко̏њу јѐдан, а шта̏ си ти̑ ура́дио? Неузина Сусек Свилош Лаћарак Сремска Митровица Меленци Јаша Томић Бока Шурјан [1]
  2. Ко̏њу јѐда̄н, ми̏сли ма̏ло сво̀јом гла́вом. Бачинци [1]


Референце уреди

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене уреди