комшија

Српски

комшија (српски, lat. komšija)

Именица

комшија, м

Облици:

  1. ко̀мшија, комши̏ја [1]

Аудио:  (датотека)

Значења:

  1. Онај ко станује, живи, борави и сл. у суседству, сусед. [1]
  2. Најближи, непосредни сусед. Јасеново[1]

Примери:

  1. Јѐда̄н мо̑ј ко̀мшија до̏но је де̏сет ја́ја. Војка [1]
  2. За̏јед но с ко̀мши ја ма смо ѝма ли маши́ну ко са̀чи цу, па смо за̏јед но ра́ди ли. [2] [3] [4] [5] [6] [7] Томашевац Шимановци Бешка Лаћарак Суботица Стапар Дероње Товаришево Чуруг Ђурђево Бегеч Ченеј Нови Сад Кикинда Ново Милошево Српска Црња Нови Бечеј Башаид Меленци Итебеј Житиште Елемир Арадац Фаркаждин Иланџа Иванда Сенпетер Деска Ченеј Деска [1]
  3. Ту̑ се ку̏пи ро̏дбина, ко̀мшије, дѐво̄јке, па се ѝде у бе́рбу. Мартонош [1]
  4. О̏нда све̏кар и све̏крва да́ду јѐдну ја̏буку и ка̑жу: Пр̑во и пр̑во ко̀мшију прико пу́та да зо̀ве у̀ сватове, и о̏нда код ку̑ма, п[а] о̏ндак ре̑дом по родбѝни сву̀да. Кумане [1]
  5. Ју́че смо мла́тили о́ра, комши̏ја ми тре̑со. Вршац [1]
  6. И ту̑ је мно̏го тро̏шка: части̑ш, до̑ђу ро̏дбина, до̑ђу комши̏је ко о̏ће. Избиште [1]
  7. Седе̑: комши̏је за софро̑м и родо̏ве. [8] Крашово Павлиш Јасеново [1]


Изрази:

  1. Ко је срећан икомшије му жену чуву ("имати много среће"). [1]

Референце

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 127, 128, 161, 134, 136.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 52, 118, 365.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 452, 316.
  5. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 106.
  6. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  7. Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 55.
  8. Јован Живојновић, Крашовани — белешке, народни обичаји и примери језика. — ЛМС, 243, 1907, 52—79, стр. 51.

Напомене