komšija
komšija
Језици (3)
Именица
komšija, м
Облици:
Значења:
Примери:
- Jèdān mȏj kòmšija dȍno je dȅset jája. Војка [1]
- Zȁjed no s kòmši ja ma smo ìma li mašínu ko sàči cu, pa smo zȁjed no rádi li. [2] [3] [4] [5] [6] [7] Томашевац Шимановци Бешка Лаћарак Суботица Стапар Дероње Товаришево Чуруг Ђурђево Бегеч Ченеј Нови Сад Кикинда Ново Милошево Српска Црња Нови Бечеј Башаид Меленци Итебеј Житиште Елемир Арадац Фаркаждин Иланџа Иванда Сенпетер Деска Ченеј Деска [1]
- Tȗ se kȕpi rȍdbina, kòmšije, dèvōjke, pa se ìde u bérbu. Мартонош [1]
- Ȍnda svȅkar i svȅkrva dádu jèdnu jȁbuku i kȃžu: Pȓvo i pȓvo kòmšiju priko púta da zòve ù svatove, i ȍnda kod kȗma, p[a] ȍndak rȇdom po rodbìni svùda. Кумане [1]
- Júče smo mlátili óra, komšȉja mi trȇso. Вршац [1]
- I tȗ je mnȍgo trȍška: častȋš, dȏđu rȍdbina, dȏđu komšȉje ko ȍće. Избиште [1]
- Sedȇ: komšȉje za sofrȏm i rodȍve. [8] Крашово Павлиш Јасеново [1]
Изрази:
- Ko je srećan ikomšije mu ženu čuvu ("imati mnogo sreće"). [1]
Референце
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 127, 128, 161, 134, 136.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 52, 118, 365.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 452, 316.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 106.
- ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
- ↑ Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 55.
- ↑ Јован Живојновић, Крашовани — белешке, народни обичаји и примери језика. — ЛМС, 243, 1907, 52—79, стр. 51.