коњски

Прилог

уреди

Прилог

уреди

коњски, прил.

Облици:

  1. , [1]

Значења:

  1. Који се односи на коња. [1]
  2. Кола која вуку коњи. [1]
  3. Прибор за упрезање коња. [1]
  4. Сулфат бакра који се, помешан са гашеним кречом у раствору воде, обично употребљава за прскање винове лозе, плава галица. Јасеново[1]
  5. Посебан начин везивања косе, реп подигнут изнад потиљка. [1]
  6. Место у риту где су коњи изгризли стабла. [2] Ковиљ[1]
  7. Anthemis arvensis. [1]
  8. Као део ботаничких назива. [1]
  9. Исто. [1]
  10. Anthemis arvensis. [3] Вајска[1]
  11. Mentha. [1]
  12. Salvia nemorosa. [1]
  13. Salвиa pratensis. [1]
  14. Stachys recta. [1]
  15. Calamintha officinalis. [1]
  16. Rumex obtusifolius. [3] Нештин[1]
  17. Као део зоолошких назива. [1]
  18. Врста водене глисте која се храни крвљу. [1]
  19. Врста велике зелене муве Hippobosca equi. Ђурђево[1]

Примери:

  1. И̏звадили му зу̑б, жи́вог га на̀мучили, а ка̑же кад га ви̏до, ве̏лик ко ко̏њски. [4] Јаша Томић Сремска Митровица Дероње Ђурђево Башаид Неузина Бока Шурјан Вршац [1]
  2. Ченејци памте „коњске болести”: сакагију, дурину, ждребећак и сипњу. [5] Ченеј [1]
  3. Не̏ јѐдна ко̏ла — дво̏ја су нам о̏дне̄ли у за̑другу — и во̀ло̄вска и ко̏њска. [6] [7] [8] Визић Вогањ Буковац Врдник Купиново Вајска Кула Лалић Турија Госпођинци Чуруг Мол Банатско Аранђелово Санад Падеј Нови Бечеј Тараш Елемир Чента Сефкерин Алибунар [1]
  4. Сарачи [су правили и продавали] разне предмете од коже, пре свега коњску опрему (узде, седла, кубуре), плетене канџије, ремење и сл. Рума [1]
  5. Сарачи су у ранијем времену сами штавили коњске и говеђе коже и затим од њих правили коњску опрему за вучу. [9] Надаљ [1]
  6. Ма̀рвена шта̏ла и ко̏њска. За ма̑рву је дру̀кчије, а за ко̀ње је дру̀кчије. Ковиљ [1]
  7. Сази́дали смо јѐдну шта̏лу ко̏њску ко̀ја мо̏же да ста̏не у̀ њу капацѝте̄т сто̑ два́јес ко́ња. [10] [11] Мокрин Јаша Томић [1]
  8. То је дан коњског вашара. [12] Добрица [1]
  9. За шко̏лу на̀местимо ко̏њски ре̑п с ма̀шницом да би̏де ле́па, у̏редна. [13] Неузина Турија Чуруг Госпођинци Жабаљ Јаша Томић Бока Шурјан [1]
  10. Коње, када угину, у многим селима покопавају у посебна „коњска гробља”. Таква гробља се посебно обележавају а и мимоилазе их на путу. [14] [1]
  11. То̑ је ко̏њска ками́ла, а ками́лица што ка̑жемо, то̑ је о̀во што [...] за апоте́ку. [3] Параге Нештин Товаришево Пивнице Обровац Силбаш Деспотово [1]
  12. А о̀ва, ко̏њска ками́лица висо̀ко нара́сте, па кру̀пне цве́тове ѝма, го̀тов ко бе̑ла ра́да. [3] Параге Нештин Бођани Товаришево Пивнице Обровац Силбаш Деспотово Бачка Паланка [1]
  13. Цвет му је плав и ја ко ми ри ше, а из gle да као зе ва ли ца. Цве та пре ко це лог ле та по ли ва да ма и дру мо vi ма. Чи ни ми се да тај цвет зо ву и „коњ ски бо si љак” ( — Пг Сл Дп) [ФЈзБ]. [15] [1]
  14. Ко̏њ ски бо̀си љак лѝла̄ цвѐта̄. [16] Моровић Деспотово Змајево Меленци Сефкерин [1]
  15. Ко̏њски бо̀сиљак, е̏во ѝ сад и̏ма на̀ њиви ко̀д на̄с. Ва̀ко и̏ма ту̑ сву̏д бе̑ли та̀ко цве̑т, ко̏њски бо̀сиљак. Па ѝду че̏ле на ко̏њски бо̀сиљак. [3] Силбаш Нештин Обровац Деспотово Бачка Паланка [1]
  16. Пијавица, по берберском причању, има две врсте: коњске и људске. [17] Кикинда [1]


Референце

уреди
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 Марија Шпис-Ћулум, Фитонимија југозападне Бачке. — СДЗб, Х£I, 1995, 397—490.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 166.
  5. Коњи врани. 1987, 326 стр, стр. 125.
  6. Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.
  7. Анђелка Петровић, Пастирска терминологија Буковца (рукопис дипломског рада).
  8. Багрем бели. 1986, 146 стр, стр. 43.
  9. Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 54, 151.
  10. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 118.
  11. Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  12. Коњи врани. 1987, 326 стр, стр. 48.
  13. Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  14. Коњи врани. 1987, 326 стр, стр. 95.
  15. Дамјан Прерадовић, Неколико српских речи којих нема у Вукову речнику. — ЛМС, 184, 1895, 83—111, стр. 91.
  16. Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  17. Александар Р. Стефановић, Бербери и берберски занат у кикиндском диштрикту у 19. и почетком 20. века. — Рад, 18—19, 1969—1970, 73—82, стр. 79.

Напомене

уреди