крститиа

крститиа (српски, lat. krstitia) уреди

Именица уреди

крститиа, {{{род}}}

Категорије: трп. прен.


Облици:

  1. , [1]

Значења:

  1. Кум на крштењу. Бачинци Равно Село Жабаљ Чуруг Госпођинци Вршац[1]
  2. Млеко помешано с водом. Вршац[1]
  3. Вино помешано с водом. Вршац[1]
  4. Ракија помешана с водом. Вршац[1]
  5. Исто. Турија[1]
  6. Крштеница. [2] Крашово[1]
  7. Да(ва)ти име детету на крштењу, кумовати. [1]
  8. Назвати, називати, именовати. [1]
  9. Покретом десне руке направити знак крста на нечему у хришћанској молитви, благослову и сл. [1]
  10. Покретом руке правити крст на себи знак крста у хришћанској молитви, чуђењу, изненађењу и сл. [1]
  11. Црквеним обредом крштења примити, примати хришћанску веру. [1]

Примери:

  1. Чи̏м про̑ђе о̏сам да́на, крсти̑ се [дете]. Избиште [1]
  2. О̏нда ка[д] до̑ђе, о̏нда крсти̑. Банатска Паланка Вршац [1]
  3. Че̏творо сам ѝмала, јѐдно је у̏мрло, још нѝје бѝло кр̏штено. Обзир [1]
  4. И та̀ко су мо̀ја дѐца кр̏штена. Нови Сад Ново Милошево [1]
  5. Сарањи́вало се [дете] не̏ у гро̑бље нег на̏ ја̄рак. Па ни́је кр̏шће̄но. Елемир [1]
  6. Да се [дете] кр̀сти да нѐ умре нѐкршће̄но. [1]
  7. Ни́сам га зва́ла на крште́ње. Павлиш Ђурђево Нови Сад Ново Милошево Вршац [1]
  8. Но̏си де́те ба̏бица на крште̑ње. Избиште Вршац [1]
  9. Сутра хајд на кршћења. [3] Крашово [1]
  10. Но̏ви ку̑м, не̑ма ви̏ше о̀нај што те кр̀стио да те са̏д и вѐнча. Мокрин [1]
  11. Ко̏ те крсти̏о — но̏сиш кола̑ч. Павлиш Вршац [4]
  12. Кад су се ро̀дили, ја̑ сам њи̑х кр̀стила. Нови Сад Лаћарак Суботица [1]
  13. Ми̏лора̄д је мѐне кр̀стијо. Мартонош [1]
  14. Шта̏ ти̑ мѐне ту̑ кр̀стӣш са̏д дру̀кчије, нек сам Мѝјатова, вр̏ло ва́жно. Суботица [1]
  15. Звоном и песмом „Војордање” наговештавали су свој долазак у кућу, где су водом и „босиљкачом” крстили собу, а укућани су љубили крст. [1]
  16. Мо̑ј о̀тац, о̑н кр̀стӣ со̏бу, па и̏тне, о̀ни ку̏пу. Арадац [1]
  17. Крсти́мо со̏бу, о̀раје. Томашевац [1]
  18. О̀не су у̀ школи кр̀стиле се. [5] Дероње [1]


Изведене речи:

  1. крштење [1]
  2. кршћење [1]
  3. кршчење [1]


Изрази:

  1. ја гакрстим, а он прди ("саветовати некога ко не мари много за то"). Вршац [1]
  2. ко да нијекрштен ("као да је неразуман, луд"). Јасеново [1]
  3. крсти̏ти се сас ле̑вом руко̑м ("много се чудити"). Вршац [1]
  4. јеси лкрштен? ("да ли си при свести, разуман"). Вршац [1]
  5. Беспослен ("радити нешто излишно, непотребно"). Ковиљ Ново Милошево Вршац Јасеново Црвена Црква [1]
  6. И за до̀бро се пце̏то жа̏ли, а нѐкмоли закр̏шћену ду̑шу Фаркаждин [1]

Референце уреди

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Јован Живојновић, Крашовани — белешке, народни обичаји и примери језика. — ЛМС, 243, 1907, 52—79, стр. 74.
  3. Јован Живојновић, Крашовани — белешке, народни обичаји и примери језика. — ЛМС, 243, 1907, 52—79, стр. 65.
  4. мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић, др Драгољуб Петровић; Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, Матица српска, Нови Сад
  5. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 225.

Напомене уреди