Викиречник

ку́ма

ку́ма

ку́ма (српски, lat. kúma)

Именица

ку́ма, ж

Именица

ку́ма, ж

Придев

Придев

ку́ма -а, -о, прид.

Облици:

  1. кума [1]
  2. -о Су, -а, кума [1]

Значења:

  1. Она која приликом крштења држи дете и даје му име. [2] Бегеч Вршац Ченеј[1]
  2. Женска особа сведок на венчању. [1]
  3. Удата женска особа која носи кумове дарове. [1]
  4. Поклон (месо, колачи, торте) који донесе кум на свадбу. [1]
  5. Кумова мати. Ђурђево[1]
  6. Кумова супруга. [1]
  7. Она која реже славски колач. [1]
  8. Реч којом се ословљава непозната женска особа (обично Циганка). Вршац[1]

Примери:

  1. О̏ндаг да испра̏ту ку̑ма, и старо́јка, и ку́му. [3] [4] [5] [2] Јасеново Визић Пачир Кула Турија Равно Село Жабаљ Чуруг Госпођинци Бегеч Итебеј Кумане Меленци Јаша Томић Шурјан Бока Неузина Вршац Павлиш Избиште Ловра Ченеј [1]
  2. При̑ђе ђувѐгија и уда̀вача, и ку̑м и ку́ма. Жабаљ [1]
  3. Дебела кума је кумова стрина, сестра од стрица — ако је удата — или мати, ако кум није ожењен. На дан сватова увече долази с кумом и доноси „кумовске краваље" и дарове, па остаје у сватовима све до пред „праћење” кума кући ( — НМ НБ Км Ме) [ЖОБан 149]. [6] [1]
  4. Кумовски краваљ је морао да буде најлепши и највећи. Чинило га је печено или живо прасе, јагње, петао или гуска, као и колачи […] По кумов краваљ, тј. по „краваљноше” или „дебеле куме” у северном Банату ишли су свирци и буклијаш. [7] [1]
  5. До̀шо си брес ку́ме? Та̀ки ку̑м ми нѐ треба. О̏ма да си ѝшо по кума Де́су. [4] Јаша Томић Суботица Пачир Мол Турија Равно Село Жабаљ Чуруг Госпођинци Ђурђево Ново Милошево Шурјан Бока Неузина Вршац Ловра Деска [1]
  6. Би̏ћу ку́ма за Свѐтог Са́ву. [2] Ченеј [1]


Изведене речи:

  1. ку́мин [1]


Изрази:

  1. Ку̑м го́ља, изго̀релаку́ма, изго̀ро ку̑м ("узвик којим деца подстичу кума у сватовима да баца новац"). Сефкерин [1]

Референце

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ 2,0 2,1 2,2 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  3. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 139.
  4. ↑ 4,0 4,1 Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  5. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 75.
  6. ↑ Миле Попов, Свадба у северном Банату. — Рад, 18—19, 1969—1970, 29—72, стр. 52.
  7. ↑ Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Банату. — Рад, 33, 1991, 133—162, стр. 149.

Напомене

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=ку́ма&oldid=221864”