лала

лала (српски, lat. lala) уреди

Именица уреди

лала, м

Категорије: хип.


Облици:

  1. ла̑ла Вршац Јасеново, ла́ла [1]
  2. ла́ла Тараш [1]
  3. ла̑ла Јасеново [1]
  4. ла̑ла Вршац [1]
  5. ла̑ла Вршац Јасеново [1]

Значења:

  1. Старија мушка особа. [1]
  2. Отац. [1]
  3. Деда. [1]
  4. Свекар. [1]
  5. Старији брат. [1]
  6. Девер. [1]
  7. Стриц. [1]

Примери:

  1. Фала ти, лало, за све што си за нас урадио. [2] Ченеј [1]
  2. Во̀дијо̄ ме ла́ла на ва́шар. [3] Пачир Турија Ђурђево Ковиљ Нови Кнежевац Мокрин Ново Милошево Меленци Тараш Деска [1]


Синоними:

  1. лалица [1]


Облици:

  1. ла̑ла Вршац Јасеново [1]

Значења:

  1. Отац. [1]

Примери:

  1. Во̀дијо̄ ме ла́ла на ва́шар. [3] Пачир Турија Ђурђево Ковиљ Нови Кнежевац Мокрин Ново Милошево Меленци Тараш Деска [1]


Именица уреди

лала, ж

Категорије: бот.


Облици:

  1. ла̑ла Јасеново, ла́ла [1]
  2. ла̑ла Јасеново, ла́ла [1]

Значења:

  1. Врста биљке из фамилије љиљана Tulipa gesneriana. [4] Платичево[1]
  2. Украс на одећи у облику цвета лале. [1]

Примери:

  1. Пр̑во ми је би́ла ви̏сибаба, цве̏тала, па о̏ндак је цве̏то ша̀фра̄н, па е̏во са̏д зу̀мбул, па ла́ле, па о̀вај зи̑мски ше́бој, ста̑ри зи̑мски ше́бој и̏ма, ла́ле. [5] [6] [2] Велики Гај Сусек Свилош Пачир Турија Госпођинци Ђурђево Ново Милошево Меленци Тараш Елемир Шурјан Бока Неузина Деска Ченеј [1]
  2. Ста̏ви ко̀јӣ стру̑к ла́ле у ва́зу. Бачинци [1]
  3. Ла́ле са̏де су по̏челе ра́стити, ча̏шице су се ра̏сцветале, кри̏нови ра́сту. Нови Сад [1]
  4. Те̏ла је да је пра̏вим бу̀ке̄т од на̏шег цве̑ћа, па сам мѐтула ру́же, ла́ле, нѐки кара̀нфил и ма́лко ли̑шћа да би̏де ле̏пчи. Јаша Томић [1]
  5. Украшаване су [чакшире] шарама (руже, лале и др.) од „берлинеа”. [7] Јарковац [1]


Референце уреди

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  3. 3,0 3,1 Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 65.
  4. Паорске куће. 1993, 440 стр, стр. 5.
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 316, 528.
  6. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 129.
  7. Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 94.

Напомене уреди