lala

lala (српски, ћир. лала) уреди

Именица уреди

lala, м

Категорије: хип.


Облици:

  1. lȃla Вршац Јасеново, ла́ла [1]
  2. lála Тараш [1]
  3. lȃla Јасеново [1]
  4. lȃla Вршац [1]
  5. lȃla Вршац Јасеново [1]

Значења:

  1. Starija muška osoba. [1]
  2. Otac. [1]
  3. Deda. [1]
  4. Svekar. [1]
  5. Stariji brat. [1]
  6. Dever. [1]
  7. Stric. [1]

Примери:

  1. Fala ti, lalo, za sve što si za nas uradio. [2] Ченеј [1]
  2. Vòdijō me lála na vášar. [3] Пачир Турија Ђурђево Ковиљ Нови Кнежевац Мокрин Ново Милошево Меленци Тараш Деска [1]


Синоними:

  1. lalica [1]


Облици:

  1. lȃla Вршац Јасеново [1]

Значења:

  1. Otac. [1]

Примери:

  1. Vòdijō me lála na vášar. [3] Пачир Турија Ђурђево Ковиљ Нови Кнежевац Мокрин Ново Милошево Меленци Тараш Деска [1]


Именица уреди

lala, ж

Категорије: бот.


Облици:

  1. lȃla Јасеново, ла́ла [1]
  2. lȃla Јасеново, ла́ла [1]

Значења:

  1. Vrsta biljke iz familije ljiljana Tulipa gesneriana. [4] Платичево[1]
  2. Ukras na odeći u obliku cveta lale. [1]

Примери:

  1. Pȓvo mi je bíla vȉsibaba, cvȅtala, pa ȍndak je cvȅto šàfrān, pa ȅvo sȁd zùmbul, pa lále, pa òvaj zȋmski šéboj, stȃri zȋmski šéboj ȉma, lále. [5] [6] [2] Велики Гај Сусек Свилош Пачир Турија Госпођинци Ђурђево Ново Милошево Меленци Тараш Елемир Шурјан Бока Неузина Деска Ченеј [1]
  2. Stȁvi kòjī strȗk lále u vázu. Бачинци [1]
  3. Lále sȁde su pȍčele rástiti, čȁšice su se rȁscvetale, krȉnovi rástu. Нови Сад [1]
  4. Tȅla je da je prȁvim bùkēt od nȁšeg cvȇća, pa sam mètula rúže, lále, nèki karànfil i málko lȋšća da bȉde lȅpči. Јаша Томић [1]
  5. Ukrašavane su [čakšire] šarama (ruže, lale i dr.) od „berlinea”. [7] Јарковац [1]


Референце уреди

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  3. 3,0 3,1 Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 65.
  4. Паорске куће. 1993, 440 стр, стр. 5.
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 316, 528.
  6. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 129.
  7. Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 94.

Напомене уреди