ли́це

Српски

ли́це (српски, lat. líce)

Категорије: об.


Значења:

  1. Људска јединка, особа, личност. [1]
  2. Припадник војске, онај који је у војној служби. [1]
  3. Предња, спољна, уочљива страна нечега. Суботица Кикинда[1]
  4. Боља, лепша страна тканине, она страна тканине која на одећи долази споља. [1]
  5. Горњи мекани део обуће који прелази преко горњег дела стопала. [1]
  6. Спољашњи део ципеле. [1]
  7. Горња навлака за јастук. [1]

Примери:

  1. Ѝма̄ ле́по ру̀мено ли́це. Бачинци [1]
  2. Мѐтула то̑ бѐлило на ли́це, па до̀шла ко мр̀твац. [2] [3] Јаша Томић Сусек Свилош Черевић Лаћарак Сремска Митровица Суботица Ђурђево Шурјан Бока Неузина Избиште Ченеј [1]
  3. И о̑н је са̏в у̀плашен, са̏в је би̏о бле̑д у ли́цу. Кумане [1]
  4. О̀на ѝма си̑на во̑јно ли́це. [4] Параге [1]
  5. Избле́дило јој ли́це на ма̀рами. Бачинци [1]
  6. И по̀свађале се њи̏ две̏ сѐстре, о̀ва ка̑же о̀во је ли́це, о̀ва ка̑же о̀во је ли́це. [3] Черевић Лаћарак Суботица Товаришево Ђурђево Ново Милошево Шурјан Бока Неузина Црвена Црква Ченеј [1]
  7. Кад пе̑глаш, ни́је до̀бро да ме̏теш на ли́це, јебо мо̏ж да пожу́ти. Јаша Томић [1]
  8. „Ајдучки опанци” имају „лице” или „образ” одозго. Јарковац [1]
  9. Све̏ ти је ли́це на цѝпели по̀гуљено. [5] [6] [7] Бачинци Сусек Свилош Суботица Ново Милошево Панчево [1]
  10. Го̑рње ли́це мо̑ра да се наву́че на ка̀луп и о̏ндак га о̀ставиш да стоји да би̏де цѝпела чвр́ста. [1]
  11. Го̑рње ли́це је мо́рало да би̏де на̑јле̏пше у̀ра̄ђено. Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [1]
  12. Ли́це од ко̏нофоса, са̏д је да̀маст. Алибунар [1]
  13. Наву́кла сам чи̏сте ли̏ца̄ди. Јарак [1]
  14. Сам у̏зела два̑ ли́ца на јо̀ргане ро́зле штри̏кане. [8] [3] Ченеј Мартинци Вогањ Стари Сланкамен Пачир Лалић Бођани Змајево Итебеј Добрица Маргита Уљма Вршац [1]


Изрази:

  1. папуобличитилице ("дати коначан облик папуче"; "Потом се бичкијом „уобличи лице”"). Вршац [1]
  2. Бити нали́цу места ("бити на месту неког догађаја, бити сведок неког догађаја"). Војка [1]

Референце

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 17.
  3. 3,0 3,1 3,2 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  4. Марија Шпис, Фонолошки опис говора Парага. — СДЗб, књ. ХХХVII, 1991, 553—620, стр. 596.
  5. Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 95.
  6. Драгица Стојковић, Опанчарски занат у Панчеву. — Рад, 31, 1988— 1989, 315—330, стр. 321.
  7. Милан Милошев, Вршачке папуџије. — Рад, 6, 1957, 121—137, стр. 128.
  8. 8,0 8,1 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.

Напомене