лу̑ди

Категорије: одр. вид.


Облици:

  1. , [1]

Значења:

  1. Који није за јело, отрован (о гљивама). [1]

Примери:

  1. Не̏ки лу̑ди гљи̑ва на̀купӣмо. [2] Лаћарак Српски Крстур [1]


Изрази:

  1. прави се ˜ ("претвара се да не зна, не чује, не види, не разуме"; "Ма иди у очин, шта се правиш луд"). Ново Милошево [1]
  2. кочијаш их не може зауздати Ченеј [1]
  3. смејати се ко ˜ на брашно ("без разлога се смејати"). Футог Ковиљ Вршац Јасеново [1]
  4. ТК] [1]
  5. главу ти твоју луду ("блага псовка"). [1]
  6. мла́до — лу́до, ста̏ро — сла̏бо ("лу́до, ста̏ро — сла̏бо"). Ново Милошево [1]
  7. чега се паметан стиди тиме се ˜ поноси ("у обраћању особи која своју ману представља као врлину"). Јасеново [1]
  8. мла́до —лу́до ("када је човек млад и неискусан, понаша се неодговорно, незрело, неразборито, неразумно"; "у́до ‘када је човек млад и неискусан, понаша се неодговорно, незрело, неразборито, неразумно’"). Ђала Ново Милошево [1]
  9. Бежати ко ˜. — Боме, кад се то деси ("Боме, кад се то деси"). [1]
  10. Благолудима ("некад је лакше онима који нису свесни животних тешкоћа"). [1]
  11. те̏шко нога̏ма подлу̑дом гла́вом ("тешко ономе који нема памети"). Вршац [1]
  12. смејати се ко ˜ на прст ("исто"). [1]

Референце

уреди
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 136.

Напомене

уреди