лужина

лужина

Српски

лужина, ж

Слогови: лу-жи-на, мн. лу-жи-не

Облици:

[1.1.] лу̀жина ^[1]

Значења:

[1] гашени креч размућен у води ^[1]

[2] једна од основних категорија хемијских једињења базе

Синоними:

[1.1.] цеђ ^[1]

Примери:

[1.1.] То̏ кад се ску̏ва лу̀жина, ви̏ше се ва̏тра нѝје ло̀жила. Калаз ^[1]

[1.1.] Зато се и третирање коже кречним млеком назива кречна лужина, а цео поступак лужење. ^[2] ^[1]

↑ ^1,0 ^1,1 ^1,2 ^1,3 ^1,4 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
↑ Љиљана Радуловачки, Сарачки занат у Срему. — Рад, 1988—1989, 301—313, стр. 304.