лукот
лукот
Српски
Српскилукот (српски, lat. lukot)
| Падеж | Једнина | Множина |
|---|---|---|
| Номинатив | лукот | лукоти |
| Генитив | лукота | лукота |
| Датив | лукоту | лукотима |
| Акузатив | лукот | лукоте |
| Вокатив | лукоте | лукоти |
| Инструментал | лукотом | лукотима |
| Локатив | лукоту | лукотима |
Именица
лукот, м
Категорије: риб.
Слогови: лу-кот, мн. лу-ко-ти
Значења:
- [1.] Лукот — спада у помоћне риболовне алате.У облику је велике удице од кованог гвожђа, причвршћено на јако држаље како би издржало тежину великих сомова. Служи за вађење великих уловљених сомова из воде, тако што се лукот јаким ударцем забоде или изнад уста или у главу сома и извуче, углавном, на чамац.
Бојан Љ. Радовановић
Порекло:
- [1.1.] из праславенског:
Примери:
- [1.1.] Лукот — једна удица само велика, искована од гвожђа, на штапу, па кад клубачом не мож да га пограбиш [сома], онда га забодеш ту испод доле. [1] Сремски Карловци, Стари Сланкамен [2]
Асоцијације:
- [1.1.] [[]]
Изведене речи:
- [1.1.] [[]]
Референце
- ↑ Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
- ↑ Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.