марод

марод (српски, lat. marod)

Придев

Придев

марод , , прид.

Категорије: непром.


Облици:

  1. служби, именичкој [1]
  2. ма̀род [1]
  3. служби, именичкој [1]

Значења:

  1. Болесник. Черевић[1]
  2. Болест. [1]

Примери:

  1. Кад је неко марод, значи да је болестан. [1]
  2. Шта си ми та̀ки не̏весо? Јес ма̀ро̄д? Жабаљ [1]
  3. Таки сам ма̀ро̄д да ни̏шта нѐ могу да ра̑дим, ни да по̀јим ни да ра̑ним, а све̏ че̏ка гла́дно и же́дно. [2] [3] Јаша Томић Павловци Равно Село Турија Чуруг Госпођинци Ђурђево Каћ Нови Сад Мокрин Ново Милошево Шурјан Бока Неузина Иванда [1]
  4. Та би́ла је не̏ ка ре́дња и сва̏ки ма̀ро̄д је до̏био сво̀ју ме дици́ну за сто̀ма̄к, а до̏ктор је ка́зо и шта̏ сме̑ да се је̑. [2] Јаша Томић Суботица Равно Село Турија Чуруг Госпођинци Жабаљ Шурјан Бока Неузина [1]
  5. Је̏л ба̑ца ма̀род? Нѐма га да до̑ђе. [4] Ченеј Рума Орловат [1]
  6. Старији свет још употребљава ту реч, али изгледа да марод означава само лакше облике болести, као грип, прехладу и све друго што може да се преболи на ногама. [1]
  7. Сти̏го и[х] не̏ки ма̀ро̄д, сви̏ поле́гали. Нови Сад [1]


Синоними:

  1. болестан [1]


Референце

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92, стр. 74.
  3. Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 329.
  4. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).

Напомене