маџарски

маџарски (српски, lat. madžarski) уреди

Именица уреди

маџарски, {{{род}}}

Категорије: об.об.


Облици:

  1. , [1]
  2. ма̀џарски, ма̏џарски [1]
  3. , [1]
  4. ма̀џарски, ма̏џарски [1]

Значења:

  1. Који се односи на Мађарску и Мађаре. Бечеј[1]
  2. Врста брзих кола са три упрегнута коња. [1]
  3. Врста дечије игре. [1]
  4. Направа за предење вуне која се покреће притиском ноге на папучицу. Нови Бечеј Меленци[1]
  5. Врста говеда, сиве длаке, широких рогова и слабе млечности. [2][1]
  6. Левча која гвозденим делом належе на осовину точка. [3][1]
  7. Раса пчела. [4] Србобран[1]
  8. Раса крупног, белог, издржљивог говечета. [1]
  9. Врста женских папуча. [1]
  10. Раса великих белих волова са дугим роговима. Јасеново[1]

Примери:

  1. И о̏нда ни́смо ѝшли у ма̀џарску шко̑лу. [5] [6] [7] Калаз Батајница Ђала Српски Крстур Итебеј Елемир Шурјан Зрењанин Бока Неузина Томашевац Иланџа Сакуле Помаз [1]
  2. Ми ка̑жемо ма̀џарски си̏р, само̀киш. Мартонош [1]
  3. О̏н зна̑ и нѐмачки и ма̀џарски. Сремска Каменица [1]
  4. Њѐгова Ѐстика др̀жи ма̀џарску ку̑јну и о̑н је заво̀ло да је̑ и здраво љу́то и ма́сно, а ја̑ већ нѐ би мо̏го. Јаша Томић [1]
  5. До̀шо је њѐгов бра̏т из Нѐмачке са̏д за ма̀џарски У̀скрс. Бачко Петрово Село [1]
  6. То̏ се зо̀ве ко̀д на̄с сѐка̄ч, а ра̀није се зва̏о хи̏дегва́го — то̏ је ма̏џарска ре̑ч. Ђала [1]
  7. О̏н ни́је зна̏о ма̀ђарски, а ја̏ ма̀ђарски гово̀рио. Бечеј [1]
  8. Шва́бе су ѝмале њи̑ну цр̑кву, ка̏толичка, о̀на ма̀ђарска та̏мо. Елемир [1]
  9. Лу̑па на јѐдна вра́та, а ни́је на на̏ша пого̀дио него на ма̀ђарска вра́та. Помаз [1]
  10. Крајем претходног века [ XIX ] призната су као најбржа, „лака мађарска кола” са три упрегнута коња, наводни проналазак краља Матије Корвина. [8] Суботица [1]
  11. Игру „мале цуре" у северним селима Баната зову још и „мађарске цуре", а „велике цуре" „праве цуре". [9] [1]
  12. Ситна планинска марва „буђа” [...]касније је замењена подолским говечетом, познатим у народу под називом „мађарско”. Крупније је од планинског, боје је бело-сиве до зелених нијанси, отпорно је и издржљиво те је највише служило за рад у земљорадњи. [2] [1]
  13. Сегединске или маџарске папуче прављене су од коже у боји, сомота или плиша. Везене су златним концем или су „штиковане”. Имале су високу пету. [10] Вршац [1]


Референце уреди

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 Миливоје Милосављевић, Сточарство у северном Банату. — Рад, 12— 13, 1964, 69—101, стр. 78.
  3. Багрем бели. 1986, 146 стр, стр. 42.
  4. Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 111, 352.
  6. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 159.
  7. Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 328.
  8. Коњи врани. 1987, 326 стр, стр. 83.
  9. Александар Р. Стефановић, Дечије игре у северном Банату. — Рад, 23—24, 1974—1978, 77—109, стр. 102, 103.
  10. Милан Милошев, Вршачке папуџије. — Рад, 6, 1957, 121—137, стр. 123.

Напомене уреди