ме̏кан
ме̏кан
ме̏кан (српски, lat. mȅkan) уреди
Категорије: одр. вид.
Облици:
Значења:
- Доњи део ребара у говечета. [2] Буковац[1]
- Женка домаће животиње која се лако музе. [3] Хртковци[1]
- Савитљива мрежа. [1]
- Лак, погодан за обрађивање, уобличавање (о металу, дрвеној грађи, земљи и сл.). [1]
- Који садржи више течности, који је без чврстине или густине (обично о храни). [1]
- Пун обзира, разумевања, попустљив, благе нарави. Каћ Ново Милошево Деска[1]
- Земљани пут кроз атар. [1]
- Седиште на колима са федерима. [4] Тител[1]
- Лак, погодан за обрађивање, уобличавање (о металу, дрвеној грађи, земљи и сл.). [1]
- Свиња која се лако ухрани. [3] Вишњићево Мартинци Јарак Черевић Мали Радинци Футог Опово[1]
- Сорта пшенице. [5][1]
- Који садржи више течности, који је сочан. [1]
- Који се састоји из више делова. [1]
Примери:
- Ала је фини мекан лебац. [6] [7] [8] Нови Кнежевац Госпођинци Ђурђево Каћ Бачка Паланка Итебеј Меленци Фаркаждин Деска [1]
- Кад опре́де̄мо, о̏нда ку̏вамо ту̑ пре̏ђу, да бу̏де ме̏кана, и ма̏ло је убе́лӣмо. Дероње [1]
- Оно је мекана мрежа и оно се умрси и остане ту. [9] Сремска Митровица [1]
- Ја̏ сам о̏тково сѝкиру и ока́лио, нао̀штрио. Да бу̏де твр́да, да нѐ буде ме̏кана. [10] [11] Нови Сад Сот Нештин Крчедин Турија Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Мошорин Каћ Бачка Паланка Футог Ковиљ Тител [1]
- Ако бу̏де ја̑ко пла́ва [сикира], о̏нда бу̏де ме̏кана. [10] Нерадин [1]
- Па та̏мо кр̀тица и̏зрије, па ѝзба̄ци на̏пољу зе̏мљу, па та̑ је зѐмља она̀ко ме̏кана. Кула [1]
- Са̏в [сир] пожу́ти — ме̏кан. [12] Кикинда Ново Милошево [1]
- Не̑ма, ни стру́је не̑мамо, ни̏шта, ни пу́та, ме̏кани пу̑т... И̏мам до сала́ша се̏дам ки̏лометара ода́вде. Ченеј [1]
- Не̑ма, ни стру́је не̑мамо, ни̏шта, ни пу́та, ме̏кани пу̑т... и̏мам до сала́ша се̏дам ки̏лометара ода́вде. Ченеј [1]
Изведене речи:
Изрази:
- ˜ ко у̑рда ("нежан, неотпоран"). Ново Милошево [1]
Референце уреди
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Анђелка Петровић, Пастирска терминологија Буковца (рукопис дипломског рада).
- ↑ 3,0 3,1 Жарко Бошњаковић, Пастирска терминологија Срема. Нови Сад (Филозофски факултет), 1985, 174 стр.
- ↑ Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.
- ↑ Жито. 1988, 208 стр, стр. 120.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 162.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 136, 152.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 111.
- ↑ Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
- ↑ 10,0 10,1 Дејан Милорадов, Ковачка и поткивачка терминологија јужне Бачке и северног Срема (рукопис магистарског рада).
- ↑ Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 121.