ме̏кан

ме̏кан (српски, lat. mȅkan) уреди

Категорије: одр. вид.


Облици:

  1. , , мекан [1]

Значења:

  1. Доњи део ребара у говечета. [2] Буковац[1]
  2. Женка домаће животиње која се лако музе. [3] Хртковци[1]
  3. Савитљива мрежа. [1]
  4. Лак, погодан за обрађивање, уобличавање (о металу, дрвеној грађи, земљи и сл.). [1]
  5. Који садржи више течности, који је без чврстине или густине (обично о храни). [1]
  6. Пун обзира, разумевања, попустљив, благе нарави. Каћ Ново Милошево Деска[1]
  7. Земљани пут кроз атар. [1]
  8. Седиште на колима са федерима. [4] Тител[1]
  9. Лак, погодан за обрађивање, уобличавање (о металу, дрвеној грађи, земљи и сл.). [1]
  10. Свиња која се лако ухрани. [3] Вишњићево Мартинци Јарак Черевић Мали Радинци Футог Опово[1]
  11. Сорта пшенице. [5][1]
  12. Који садржи више течности, који је сочан. [1]
  13. Који се састоји из више делова. [1]

Примери:

  1. Ала је фини мекан лебац. [6] [7] [8] Нови Кнежевац Госпођинци Ђурђево Каћ Бачка Паланка Итебеј Меленци Фаркаждин Деска [1]
  2. Кад опре́де̄мо, о̏нда ку̏вамо ту̑ пре̏ђу, да бу̏де ме̏кана, и ма̏ло је убе́лӣмо. Дероње [1]
  3. Оно је мекана мрежа и оно се умрси и остане ту. [9] Сремска Митровица [1]
  4. Ја̏ сам о̏тково сѝкиру и ока́лио, нао̀штрио. Да бу̏де твр́да, да нѐ буде ме̏кана. [10] [11] Нови Сад Сот Нештин Крчедин Турија Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Мошорин Каћ Бачка Паланка Футог Ковиљ Тител [1]
  5. Ако бу̏де ја̑ко пла́ва [сикира], о̏нда бу̏де ме̏кана. [10] Нерадин [1]
  6. Па та̏мо кр̀тица и̏зрије, па ѝзба̄ци на̏пољу зе̏мљу, па та̑ је зѐмља она̀ко ме̏кана. Кула [1]
  7. Са̏в [сир] пожу́ти — ме̏кан. [12] Кикинда Ново Милошево [1]
  8. Не̑ма, ни стру́је не̑мамо, ни̏шта, ни пу́та, ме̏кани пу̑т... И̏мам до сала́ша се̏дам ки̏лометара ода́вде. Ченеј [1]
  9. Не̑ма, ни стру́је не̑мамо, ни̏шта, ни пу́та, ме̏кани пу̑т... и̏мам до сала́ша се̏дам ки̏лометара ода́вде. Ченеј [1]


Изведене речи:

  1. мекани [1]


Изрази:

  1. ˜ ко у̑рда ("нежан, неотпоран"). Ново Милошево [1]

Референце уреди

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Анђелка Петровић, Пастирска терминологија Буковца (рукопис дипломског рада).
  3. 3,0 3,1 Жарко Бошњаковић, Пастирска терминологија Срема. Нови Сад (Филозофски факултет), 1985, 174 стр.
  4. Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.
  5. Жито. 1988, 208 стр, стр. 120.
  6. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 162.
  7. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 136, 152.
  8. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 111.
  9. Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  10. 10,0 10,1 Дејан Милорадов, Ковачка и поткивачка терминологија јужне Бачке и северног Срема (рукопис магистарског рада).
  11. Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  12. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 121.

Напомене уреди