обесити

обесити (српски, lat. obesiti) уреди

Глагол уреди

обесити, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. -им [1]
  2. обе̏сити, о̏бесити, о̀бесити [1]
  3. о̀бесити [1]
  4. обе̏сити [1]
  5. -им се [1]
  6. обѐша̄вам [1]

Значења:

  1. Наместити, ставити (нешто) тако да виси. [1]
  2. Погубити вешањем. [1]
  3. Одузети себи живот вешањем. [1]

Примери:

  1. Сла̀нина се у̀соли, о̀беси се да се о̀це̄ди. Стари Сланкамен [1]
  2. И то̑ се о̀беси у ко̀шару. [2] Мартонош Банатско Аранђелово Мокрин Фаркаждин Ловра [1]
  3. Обе̏су го́ре, ове̏шаду. Вршац [1]
  4. А кад до̑ђе од ова́ца, о̑вце се по̏музеду, проце̑ди се та̏мо, це̑димо ми̏ ку̏ћи, и о̏пет ма̏ло га посо̏лимо и си̏ришта, ко̏лко ве̏дрица толи̏ко каши̏ка, две̏-три̑, и се ма̏ло у̏кри, и по̏дли се за два̑ са̑та, по̏сле га преме̑шћамо у ка̏ше и обе̏симо и исце̑ди се, и у ча́бар и о̏де за Бео́град. Избиште [1]
  5. О̏нда ту̏ о̏бесимо оде́ло и ту̑ не̑ма пра̏шине, не̑ма ни̏шта. Ђала [1]
  6. О̏нда о̀ва ме̏те ве́нац па̀прике око вра̑та, о̀беси. Бешка [1]
  7. Ја̏ за љу́бав мо̏га си̑на на банде́ру да ме обе̏су приста̏ла би. Павлиш [1]
  8. И о̀на онда до̀шла ку̏ћи, ѝшла је на̀ таван да се о̀беси; а по̀чим о̀вај наш ко̀мшија чело̀ куће ко̏по̄ је ре́пу, и ње́зин му̑ж ви́ко: „Ха̏јде да је ски̏неш с та̀вана, о̀чла да се о̀беси". [3] [4] Зрењанин Фаркаждин Ловра [1]
  9. И о̏нда се о̀бесио. Кула [1]
  10. Му̑ж јој се о̀бесио. Нови Сад [1]
  11. У ста̑ро вре́ме ни́су обеша́вали, него е̏то та̏ко на та̏ вра́та и о̏ндак ва̏дим ко каи̏ше. [5] Избиште Силбаш [1]


Изведене речи:

  1. обеша́вати [1]


Изрази:

  1. Обе̏сити бр̏кове ("растужити се, разочарати се"). Сомбор Вршац [1]

Референце уреди

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић, др Драгољуб Петровић; Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, Матица српска, Нови Сад
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 100, 121, 150.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 326.
  4. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 154.
  5. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 12, 206.

Напомене уреди