овамо

Прилог

уреди

Прилог

уреди

овамо, прил.

Облици:

  1. о̀ва̄мо, ова̏мо, ова̑мо [1]
  2. уз, везник [1]

Значења:

  1. У овом правцу, на ову страну, према овој страни, ка лицу које говори. [1]
  2. У служби речце за истицање супротности у односу на оно што је претходно речено: међутим, с друге стране. [1]

Примери:

  1. То̑ је од ја̏мӯра о̀ва̄мо сѐлу. [2] Елемир [1]
  2. Јѐднӣм ба̑ци о̀ва̄мо, јѐдним о̀на̄мо. [3] [2] [4] Фаркаждин Српски Крстур Нови Кнежевац Кикинда Ново Милошево Башаид Нови Бечеј Итебеј Кумане Меленци Елемир Зрењанин Бока Томашевац Перлез Иланџа Фаркаждин Сефкерин Деска [1]
  3. Не̑ма ви̏ше о̀ва̄мо ку̑ћа. Сремска Каменица [1]
  4. Да̏јте ко́ње ова̏мо у стра́ни. [5] Вршац Неузина Избиште [1]
  5. А ова̏мо је све̏ то̏ би́ло чѐрпић и ци́гља. Шимановци [1]
  6. О̏ди ова̑мо. [6] [2] Павлиш Итебеј Међа Житиште Јаша Томић Шурјан Бока Борча [1]
  7. Прова́лила је во̀да ова̑мо. [2] Бока [1]
  8. А о̀ва̄м са̏д од ћо̀шка, ту̏ ни би́ла јел са̀мо две̑ ил три̑ ку̏ће ср̏пске, све̏ до це̏нтра је би́ло све̏ Не́мци. Бешка [1]
  9. О́де се иско̀па ка̀на̄л, то̑ се ба̑ци а̑мо и о̏нда у̏ве̄к засе́чеш та̀ко. Суботица Сомбор [1]
  10. Дођи овамокана, седи поред бабе. Јасеново [1]
  11. А о̀ва̄мо да и̏ма во̀де, да се каљу̀жа. Мартонош [1]
  12. Ова̏мо спре̏мимо опет чи̏сте во́де, испе̏рем. Избиште [1]
  13. Во̑з је до̀лазио из Но̏во̄г Са̑да, ѝшо ва̑мо за Су̀ботицу. [2] Суботица Лаћарак Јаша Томић Шурјан [1]
  14. Во̀ло̄ [је] ва̑мо да до̑ђе. Чип [1]
  15. До̑ђе ва̏мо врати̏ло, које̏ се зави̑ја та̑ј осну́так. [1]
  16. То̑ ста̏ља ва̏мо на аста̑л. Избиште [1]
  17. Све преповеда како је он поштен а овамока гледа како ће да те превари, сита сам ја таки. Јасеново [1]


Синоними:

  1. вамо, амо [1]
  2. оде [1]


Изрази:

  1. Ни тамо ни ˜ ("ни на једну страну"; "У просидбу не ваља ићи средом, јер је то средина недеље, како кажу „ни тамо ни овамо”, па и просидба може да не уроди плодом"). [1]
  2. тамоо̀ва̄мо ("на разне (све) стране, тамо-амо, у разним правцима"; "Ра́дијо та̏мо, о̀ва̄мо, шта̏ ја̑ зна̑м, по кафа̀нама"). Ђала [1]

Референце

уреди
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић, др Драгољуб Петровић; Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, Матица српска, Нови Сад
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 274.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 129.
  4. Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 64.
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 60.
  6. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 55, 57, 60.

Напомене

уреди