овчији
овчији
Категорије: бот.
Облици:
Значења:
- Који се односи на овцу; који потиче од овце; који је као у овце. [1]
- Varicella. Вршац[1]
- Гнојно запаљење ткива на површини коже оваца Antrax. [2] Јамена Моровић Гибарац Моловин Сремска Рача Вишњићево Бачинци Сот Кукујевци Ердевик Мартинци Лежимир Свилош Шуљам Черевић Кленак Вогањ Јарак Јазак Хртковци Врдник Платичево Грабовци Сремска Каменица Нерадин Мали Радинци Огар Крушедол Марадик Прхово Купиново Карловчић Голубинци Крчедин Војка Бољевци Нови Сланкамен Батајница Сурчин Белегиш Госпођинци Футог Итебеј Опово[1]
- Variola ovis. [2] Јамена Моровић Гибарац Моловин Сремска Рача Вишњићево Бачинци Сот Ердевик Мартинци Лежимир Свилош Шуљам Черевић Кленак Вогањ Јарак Јазак Хртковци Врдник Платичево Грабовци Сремска Каменица Нерадин Мали Радинци Огар Крушедол Марадик Прхово Купиново Карловчић Голубинци Крчедин Војка Бољевци Нови Сланкамен Батајница Сурчин Белегиш Госпођинци Футог Итебеј Опово[1]
- Магарац. Кикинда[1]
- Сир од овчијег млека. [3] Деска[1]
- Festuca rubra. [1]
Примери:
- А из Ба̑рте су до̀лазили по мле́ко, о̀вчије мле́ко. Бешка [1]
- Изнѐсе си̏ра о̀вчија. [4] [5] [6] [7] Црепаја Буђановци Суботица Мартонош Змајево Ковиљ Српски Крстур Нови Кнежевац Кикинда Ново Милошево Српска Црња Башаид Житиште Зрењанин Арадац Томашевац Перлез Фаркаждин Вршац Ловра Деска [1]
- Сва̏ки да̑н сам све̏жа мле́ка ки̏селила, о̀вчијог. Бачко Петрово Село [1]
- Ћу̀рчија — то̏ [ј]е та̏ј што пра̏ви шу̀баре, грудња́ке, бу̑нде; не̏ кр̀зна̄р, који пра̏ви фи̑но кр́зно, већ ова̀ко од о̀вчије ко̏же. Мокрин [1]
- Ле̏ти сла̀тки ку̀пус; о̀бично то̏ би́ло са о̀вчиим ме̑сом. [8] [9] Стари Сланкамен Житиште Фаркаждин [1]
- У ко мо ри са се ку ме со овче, пи лежа и свин ско. [10] Крашово [1]
- Ћу̀рчија — то̏ е та̏ј што пра̏ви шу̀баре, грудња́ке, бу̑нде. [1]
- На лединама расту: [...] типац или овчи вијук. [11] [1]
Референце
уреди- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,0 2,1 Жарко Бошњаковић, Пастирска терминологија Срема. Нови Сад (Филозофски факултет), 1985, 174 стр.
- ↑ Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 61.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 329.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 106, 109, 145.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 121.
- ↑ Светлана Малин-Ђурагић, Ћурчијски занат у Ковиљу (рукопис).
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 322.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 145.
- ↑ Јован Живојновић, Крашовани — белешке, народни обичаји и примери језика. — ЛМС, 242, 1907, 42—67, стр. 62.
- ↑ Миливоје Милосављевић, Сточарство у северном Банату. — Рад, 12— 13, 1964, 69—101, стр. 76.