око̀рео

окорео (српски, lat. okoreo)

Придев

Придев

око̀рео , , прид.

Примери:

  1. Око̀рело [јело], не ва̀ља. [1] Буђановци Суботица Итебеј [2]


Референце

  1. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 274.
  2. Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене