олтар

Именица

уреди

олтар, м

Облици:

  1. -а́ра [1]
  2. олта̑р Јаша Томић [2], о̀лта̄р [1]

Значења:

  1. Најважнији део храма, где се налази часна трпеза и где се врши главни део богослужења (у православној цркви одвојен иконостасом). [1]

Примери:

  1. О̏нда кад ћемо да се вѐнча̄вамо, о̏нда на̑з дво̏је иде́мо пред о̀лта̄р. Лаћарак [1]
  2. По̏п [...] по̏шље црквења́ка [...] да ме зо̀ве у о̀лта̄р. [3] Војка Ново Милошево Итебеј Деска [1]


Референце

уреди
  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 55.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 263.

Напомене

уреди