oltar

Именица

уреди

oltar, м

Облици:

  1. -ára [1]
  2. oltȃr Јаша Томић [2], о̀лта̄р [1]

Значења:

  1. Najvažniji deo hrama, gde se nalazi časna trpeza i gde se vrši glavni deo bogosluženja (u pravoslavnoj crkvi odvojen ikonostasom). [1]

Примери:

  1. Ȍnda kad ćemo da se vènčāvamo, ȍnda nȃz dvȍje idémo pred òltār. Лаћарак [1]
  2. Pȍp [...] pȍšlje crkvenjáka [...] da me zòve u òltār. [3] Војка Ново Милошево Итебеј Деска [1]


Референце

уреди
  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 55.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 263.

Напомене

уреди