пла́тно
пла́тно
Именица
уредипла́тно, с
Облици:
Значења:
- Ткано бело платно без шара. [1]
- Танко, фино бело платно с гушће тканим усправним пругама. [1]
- Домаће платно, грубље и пуније, од којег се израђују столњаци, убруси, чаршави за покривање сламарица и сл. Иванда[1]
- Платно с везом. [1]
- Покретни део ограде. [1]
Примери:
- Тка̏ла сам ћѝлиме, тка̏ла сам пла́тно, хе̏клала сам, сли̏нговала. Томашевац [1]
- Мла̑да се ски̏не и пре̑ [ј]е би́ло тру̑бе, не̏ко иде̑, ши̑ри пла́тно, а о̏на иде̏ по пла́тну. [2] [3] Избиште Сремска Митровица Рума Мартонош Обзир Кула Нови Сад Ново Милошево Јаша Томић Шурјан Бока Неузина Вршац Павлиш Јасеново Деска Ченеј [1]
- До̀шло је у мо́ду од ве̑за ха̀љина, о[д] тка̑нога пла́тна. Добринци [1]
- Увѐду ко̀ња у̀нӯтра у̀ собу, ме̏ту прико ко̀ња оба̀јлије: то̑ је пла́тно свилѐно, у бо̀ји (пла́во, ро́зли — ка̏ко ко̑ о̏ће, во̏ле) и при̏ко то̑г пла́тна ти̏л. Кумане [1]
- Ба̏бе да̏ју зе̏товима га̏ће од бе̑ла пла́тна. [4] Параге Опово [1]
- Изнад умиваоника се окачи о рам извезени пешкир од кућног или домаћег платна са извезеним ружама. Опово [1]
- Са́ди пла́тно смо тка̏ли тако бе́ло, ра́вно, смо ши̏ли ко̀шуље, блу́зне, ре́кле, не̏кад смо на њѐга ра́дили и ру̏чни ра̑д. [5] Јаша Томић Мокрин Шурјан Бока Неузина Иванда [1]
- Сам ѝмала ко̀шуљу од са́ди пла́тна. [3] Ченеј [1]
- Скути и сукњерац су начињени од финијег домаћег „сади" платна а „горња аљина" (сукња) од куповног материјала. [6] Остојићево [1]
- Не̑ма ти прико ср̏пског пла́тна. Од њѐга су би́ле на̑јфѝније ко̀шуље и пешки́ри. [7] [5] [8] Шурјан Чортановци Јаша Томић Шурјан Бока Неузина Долово [1]
- О̀бично ка̀дгод би́ло ср̏пско пла́тно. Бешка [1]
- Та̀ко се ка̑же: „Ди̏ и̏ма шти̏кована пла́тна, ту̑ су до̀бре дѐвојачке ру̑ке. Бока Јаша Томић Шурјан Неузина [1]
- И та̑ј Жи́ка је код мѐне зи́дао пла́тно. Војка [1]
- Пла́тно се зва́ло, о̀на о̏града зи̑дана. [7] Бољевци Мартинци Шуљам Вогањ Врдник Јарак Хртковци Платичево Рума Шатринци Крушедол Обреж Чортановци Прхово Голубинци Угриновци Стари Сланкамен Сурдук [1]
- Салаш од дасака састоји се од више сегмената који су погодни за расклапање и сеобу. Један од таквих сегмената: платно, плоче, заграда ... дугачак је обично око 4 метра. Један од ових делова поставља се тако да буде покретан и служи уместо врата, како се и назива: врата, велика врата. [9] [1]
Референце
уреди- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 137.
- ↑ 3,0 3,1 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
- ↑ Марија Шпис, Фонолошки опис говора Парага. — СДЗб, књ. ХХХVII, 1991, 553—620, стр. 56.
- ↑ 5,0 5,1 Рајко Р. Николић, Шајкашка народна ношња. Српске народне ношње у Војводини. Нови Сад (Матица српска), 1953, 57—75, стр. 60.
- ↑ Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 150, 151.
- ↑ 7,0 7,1 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
- ↑ Мирјана Малуцков, Ношња Панчева и околине, Нови Сад (Матица српска), 1995, 101 стр, стр. 14.
- ↑ Мирјана Малуцков, О овчарству у југоисточном Банату. — Рад, 35, 1993, 187—198, стр. 189.