платно

Српски

платно (српски, lat. platno)

Именица

платно, с

Значења:

  1. Ткано бело платно без шара. [1]
  2. Танко, фино бело платно с гушће тканим усправним пругама. [1]
  3. Домаће платно, грубље и пуније, од којег се израђују столњаци, убруси, чаршави за покривање сламарица и сл. Иванда[1]
  4. Платно с везом. [1]
  5. Покретни део ограде. [1]

Примери:

  1. Тка̏ла сам ћѝлиме, тка̏ла сам пла́тно, хе̏клала сам, сли̏нговала. Томашевац [1]
  2. Мла̑да се ски̏не и пре̑ [ј]е би́ло тру̑бе, не̏ко иде̑, ши̑ри пла́тно, а о̏на иде̏ по пла́тну. [2] [3] Избиште Сремска Митровица Рума Мартонош Обзир Кула Нови Сад Ново Милошево Јаша Томић Шурјан Бока Неузина Вршац Павлиш Јасеново Деска Ченеј [1]
  3. До̀шло је у мо́ду од ве̑за ха̀љина, о[д] тка̑нога пла́тна. Добринци [1]
  4. Увѐду ко̀ња у̀нӯтра у̀ собу, ме̏ту прико ко̀ња оба̀јлије: то̑ је пла́тно свилѐно, у бо̀ји (пла́во, ро́зли — ка̏ко ко̑ о̏ће, во̏ле) и при̏ко то̑г пла́тна ти̏л. Кумане [1]
  5. Ба̏бе да̏ју зе̏товима га̏ће од бе̑ла пла́тна. [4] Параге Опово [1]
  6. Изнад умиваоника се окачи о рам извезени пешкир од кућног или домаћег платна са извезеним ружама. Опово [1]
  7. Са́ди пла́тно смо тка̏ли тако бе́ло, ра́вно, смо ши̏ли ко̀шуље, блу́зне, ре́кле, не̏кад смо на њѐга ра́дили и ру̏чни ра̑д. [5] Јаша Томић Мокрин Шурјан Бока Неузина Иванда [1]
  8. Сам ѝмала ко̀шуљу од са́ди пла́тна. [3] Ченеј [1]
  9. Скути и сукњерац су начињени од финијег домаћег „сади" платна а „горња аљина" (сукња) од куповног материјала. [6] Остојићево [1]
  10. Не̑ма ти прико ср̏пског пла́тна. Од њѐга су би́ле на̑јфѝније ко̀шуље и пешки́ри. [7] [5] [8] Шурјан Чортановци Јаша Томић Шурјан Бока Неузина Долово [1]
  11. О̀бично ка̀дгод би́ло ср̏пско пла́тно. Бешка [1]
  12. Та̀ко се ка̑же: „Ди̏ и̏ма шти̏кована пла́тна, ту̑ су до̀бре дѐвојачке ру̑ке. Бока Јаша Томић Шурјан Неузина [1]
  13. И та̑ј Жи́ка је код мѐне зи́дао пла́тно. Војка [1]
  14. Пла́тно се зва́ло, о̀на о̏града зи̑дана. [7] Бољевци Мартинци Шуљам Вогањ Врдник Јарак Хртковци Платичево Рума Шатринци Крушедол Обреж Чортановци Прхово Голубинци Угриновци Стари Сланкамен Сурдук [1]
  15. Салаш од дасака састоји се од више сегмената који су погодни за расклапање и сеобу. Један од таквих сегмената: платно, плоче, заграда ... дугачак је обично око 4 метра. Један од ових делова поставља се тако да буде покретан и служи уместо врата, како се и назива: врата, велика врата. [9] [1]


Синоними:

  1. постав [1]
  2. зид [1]
  3. плоча [1]


Референце

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић, др Драгољуб Петровић; Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, Матица српска, Нови Сад
  2. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 137.
  3. 3,0 3,1 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  4. Марија Шпис, Фонолошки опис говора Парага. — СДЗб, књ. ХХХVII, 1991, 553—620, стр. 56.
  5. 5,0 5,1 Рајко Р. Николић, Шајкашка народна ношња. Српске народне ношње у Војводини. Нови Сад (Матица српска), 1953, 57—75, стр. 60.
  6. Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 150, 151.
  7. 7,0 7,1 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  8. Мирјана Малуцков, Ношња Панчева и околине, Нови Сад (Матица српска), 1995, 101 стр, стр. 14.
  9. Мирјана Малуцков, О овчарству у југоисточном Банату. — Рад, 35, 1993, 187—198, стр. 189.

Напомене