пла̑в
пла̑в
пла̑в (српски, lat. plȃv) уреди
Прилог уреди
пла̑в, прил.
Категорије: одр. вид.
Облици:
Значења:
- Светложут, жућкаст (о коси). [1]
- Сулфат бакра који се, помешан с гашеним кречом у раствору воде, обично употребљава за прскање винове лозе, плава галица. [1]
- Исто. [1]
- Врста земљишта. [2] Каћ[1]
- Centaurea cyanus. [1]
- Као део ботаничких назива. [1]
- Исто. [1]
- Solanum melongena. Сремска Митровица[1]
- Врста храста. [3] Ердевик[1]
- Ливадска биљка са тамноплавим цветовима. [1]
- Врста мамка за крупнију рибу. [4] Босут[1]
- Као део зоолошких назива. [1]
- Плавом бојом, у плавој боји. [1]
Примери:
- А ја̑ сам би́ла пла́ва. Кула [1]
- Сме̏ђ. Ни́је ни цр̑н, ни́је ни пла̑в [момак]. [5] Помаз Ново Милошево [1]
- Плави камен потапа се у воду да се раствори, а након тога додаје му се амонијак. [6] Госпођинци [1]
- Одр̀жава се, тре̏бало се пр́скати, пла̑ви ка̏ме̄н и крѐчом. [7] Ченеј Ковиљ Нови Кнежевац [1]
- Ра̀није сам шпри́цо пла̑вим ка̏меном. Бачинци [1]
- О́на спре̏мила жи̏то за се̏ме, ме̏тла га у кре̏ч, пре̏ се мећа̏ло у кре̏ч и у пла̑ви ка̏мен. Вршац Сремски Карловци [1]
- Пла̑ва тра́ва, то̑ ра́сте у жи̏ту. Покрај жи̏та, у ма̀ју, ју̑ну процвѐта. То̑ сли̏чно, на̀ко, ко ку́кољ. Те̑ ѝма у̀ житу, на̑јви̏ше у про̀леће ка[д] џа̀нибула цвѐта. О̀на и џа̀нибула за̏једно цвета́ду. [8] Товаришево Обровац [1]
- Зи̏нзеле̄н — по зѐмљи, а цвѐта пла́во. [9] Елемир [1]
- О̀фа̄рбам [чакшире] пла́во. Дероње [1]
Изведене речи:
Референце уреди
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
- ↑ Дејан Милорадов, Дендроними Фрушке горе (рукопис).
- ↑ Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 126.
- ↑ Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 158.
- ↑ Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).
- ↑ Марија Шпис-Ћулум, Фитонимија југозападне Бачке. — СДЗб, Х£I, 1995, 397—490.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 528.