по̀хаба̄н

по̀хаба̄н (српски, lat. pòhabān) уреди

Облици:

  1. , похабан, [1]

Значења:

  1. Дугом употребом изношен, истрошен. [1]

Примери:

  1. Већ му је похабан онај његов капут. Бегеч [1]
  2. О̀во је — пла̀тина се зо̀ве, за ре̏зање гво̑жђа, и̏мам о́де ви̏ше па ме̑њам, по̀хаба̄не су већ. Ђала [1]


Референце уреди

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене уреди