То̑ кад ко̏же си̏рове ра̑ди, кад се о̀перу на Дуна́вцу, донѐсе ку̏ћи, ву̏на им се о̀стрӯже са чеша̀гијом. О̏нда се ски̑да гру̑би сло̑ј ко̏же, по̀кожица о̀на, са о̀вим. [1]Ковиљ[2]
↑Светлана Малин-Ђурагић, Ћурчијски занат у Ковиљу (рукопис).
↑ 2,02,1Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.