поступаница
поступаница
поступаница (српски, lat. postupanica)
уредиИменица
уредипоступаница, ж
Облици:
Значења:
Примери:
- Да̀нас смо ма̑лој ме́сили посту̀па̄ницу, кр̏ља̄ли смо па̏рча̄де и тр̏чали за̀ њо̄м. [2] Нови Сад Суботица Турија Чуруг Равно Село Госпођинци Жабаљ Каћ [1]
- Пр̑во др̀жиш де́те, о̏на[к] га пу̑стиш д[а] и̏де са̑м и сва̏ки ко̑ је ту̑, ро̀дитељи, и дру̏ги ки̏ду с њѐгове гла́ве поступа̑ницу и је́ду. Јаша Томић Бока [1]
- Поступавница је један обред који се врши приликом самосталног хода детета. Кад дете буде старо око годину дана и треба да први пут самостално закорача, старије жене из породице умесе обавезно погачу (сличну оној која се прави приликом причешћа), а ко још жели и по могућности, припрема и друге посластице којима ће касније послужити званице. На поступавницу се позивају деца из комшилука и деца из родбине. Обавезно је присутан и кум. Погача се увија у чист салвет, ставља се на застрту земљу и прекрива неким прекривачем. Преко те погаче малишан треба да пређе било самостално било уз помоћ неког од присутних (деце, родбине итд.). Након тога погача се извлачи испод прекривача, одвија се и уз помоћ присутне деце ломи над дететовом главом. Док се погача ломи, кум маказама сече детету прамен косе. Кад је цео ритуал обављен, деца и присутни послужују се парчетом пите (пите, колача и чега још има). Пошто се тај обичај цени и важан је јер симболизује ступање одојчета у живот, позива се фотограф. Постоји и веровање да ће дете, које још није до тада проходало, успети да прохода након што му се обави поступавница. [3] Сенпетер [1]
- Да дете на време и лако прохода, мајка му меси погачу „поступаоницу", која се ломи детету изнад главе и делови разделе осталој присутној деци која већ ходају. [4] Остојићево Кукујевци [1]
- Поступоница — погача која се меси оног дана када дете прохода; погача се ломи на комаде и даје се сваком детету које је у стању да дотрчи до ње. [5] Футог Пачир [1]
Референце
уреди- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
- ↑ Ивана Ловренски, Лексика појединих обичаја и народних веровања у говору Срба у Великом Сенпетру (рукопис дипломског рада).
- ↑ Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 156.
- ↑ Соња Бајандићева Јовановић, Терај кера, лутко моја бела (Војвођански речник за Панонце-почетнике). Нови Сад (Дневник), 2003, 113 стр.