почим

почим (српски, lat. počim) уреди

Везник уреди

почим, взн.

Облици:

  1. по̀чӣм, по̀чим [1]

Примери:

  1. Зна̏во̄ је по̀чӣм сам му ка́зо. [2] Деска Итебеј [1]
  2. А о̀тац Ђу́ркин, по̀чим је би̏о сиро̀ма, чѐтир си̑на шко̏лово, нѝје ѝмо тро̏шка до̏ста, нѝје мо̏го да му да̑. Српска Црња [1]
  3. По̀чим сам би̏о и̏тар, у̏зму о̀ни мѐне код офици́ра. [3] [4] Итебеј Нови Кнежевац Меленци Елемир Зрењанин Фаркаждин Чента [1]
  4. Да̏о сам му за́јам по̀че̄м ми је о̏бећо да ће већ у нѐдељу вра́тити. Нови Сад [1]


Синоними:

  1. јел [1]


Референце уреди

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић, др Драгољуб Петровић; Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, Матица српска, Нови Сад
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 431.
  3. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 148.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 101, 401, 431, 530.

Напомене уреди