прѐлазити

прѐлазити (српски, lat. prèlaziti) уреди

Глагол уреди

прѐлазити, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. прелазити, -им [1]

Значења:

  1. Идући премештати се на другу страну. [1]
  2. Завршавати разред. [1]
  3. Престајати осећати здравствене тегобе. [1]
  4. Преместити се или превести се на другу страну. [1]
  5. Преместити се из једног места на друго. [1]
  6. Променити занимање. [1]
  7. Престати болети. [1]

Примери:

  1. И са̏д ту̏ на сока́ку с[у] о̀ни прѐлазили, а ја̑ о̏дуд ка̏к сам ју́рио, ја̑ на̀ њӣ на̀терам. Лаћарак Јаша Томић Неузина [1]
  2. Са до̀брӣм сам прѐлазила, ни́сам би́ла о̀дличан. Бачинци [1]
  3. Ду̏го ја̑ и̏мам за́гуш. Кад се гу̑шим, о̏нак ми да́ду медеци́не и нѐкције, по̏чне да ме прѐлази, па по̏сле јо̀пе̄т. Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [1]
  4. Нѐ мож с ко̏лим пре́ћи. [2] Чента Ново Милошево [1]
  5. Са̏м ту̏ ма̏ло у комшѝлук пре̑ђем. Сремски Карловци [1]
  6. О̑н је во̀ло јѐдну ле́пу дѐво̄јку, ал је мла́да у̏мрла, о̑н ни́је ви̏ше те̏во да се же̏ни и прѐшо у по̀па. Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [1]
  7. Ја̑ сам чи̏тала, и кад сам ја̑ би́ла го̀това, о́на пре́шла, са̏д нѐ могу да се се̏тим ко̏лко ми да́ла но̏ваца. Велики Гај [1]
  8. Би̏о једа̏н пасту̑в. Ни́смо ни сме̏ли да пре̑ђемо код ње̏га. Павлиш Вршац [1]
  9. Пре̑ђем ти̏м пу̀ковнӣка. [3] Госпођинци [1]
  10. Пре̑ђе бли̏же мѐне. [2] Итебеј [1]
  11. Младенци се одмарају у штали, вајату или у соби. У неким кућама они су имали своју собу само за време док не „пређу" погачари, а после спавају у штали, у магацину или у вајату. [4] [1]
  12. Прѐшла ме но̀га, са̏д ми је до̏бро, ал сам ле̏жала ше̑с не̏деља од но̀ге. Јаша Томић Шурјан Бока Неузина Вршац [1]


Изрази:

  1. Преко ње јепрешла цела регимента ("била је у љубавном односу са много мушкараца"). Сомбор [1]
  2. прећи неком преко главе ("досадити некоме"; "Прешо му преко главе"). [1]
  3. прећи праг ("претерати"). Тараш [1]

Референце уреди

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 294. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  3. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 179.
  4. Миле Попов, Свадба у северном Банату. — Рад, 18—19, 1969—1970, 29—72, стр. 66.

Напомене уреди